Београд – Нема политичке теме која изазива толико полемика међу партијама и истовремено толико јединства међу грађанима, као што је учлањење Србије у НАТО. Између 60 и 70 одсто житеља константно се изјашњава против уласка у Алијансу, али је број организација и партија које су „за“ у благом порасту.

Прошле недеље одржана је Прва београдска недеља НАТО под покровитељством НАТО одељења за јавну дипломатију и уз подршку Амбасаде Словачке. Организатори су били Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) и Ресурс центар Стари град.

У исто време, у Црној Гори се распламсала расправа о овој теми, а повод је била иницијатива да се о чланству одлучује у парламенту, уместо на референдуму. И тамо расположење јавности не иде наруку промотерима Северноатлантског савеза, јер је скоро две трећине грађана против приступања.

Поновном стављању у фокус теме „НАТО – за и против“ допринела је и недавна изјава руског амбасадора Александра Чепурина да Русија прихвата стратешку оријентацију Београда према евроинтеграцијама, али да за Москву постоје „црвене линије“. А то је приступање наше земље НАТО пакту.

Главни аргументи оних који се залажу да се укључимо у НАТО јесу да ћемо брже стићи у ЕУ, да су све земље у окружењу чланице, да ће се повећати стране инвестиције и смањити трошкови за безбедност. Кључни аргумент противника јесте да би Србија „пљунула саму себе“ када би се прикључила пакту који ју је бомбардовао и који и даље ради на цепању земље. Чланство би нас прескупо коштало, а гро нације је за војну неутралност.

За најтранспарентније промотере учлањења важе ЦЕАС и Атлантски савет, али и ИСАК фонд се на свом сајту залаже за ервоатлантске интеграције, као и донекле Хелсиншки одбор за људска права, мада тога нема у њиховом статуту. Од политичких странака, за Северноатлантску алијансу изјаснили су се СПО, ЛДП и мађарске странке. Најдецидније „не“ рекао је ДСС, чија омладина једина није учествовала на Првој београдској недељи НАТО, у оквиру које је одржан семинар „30 младих експерата о НАТО темама“.

„Од средине деведесетих јавно заговарам чланство Србије у НАТО, а први текст о томе објавила сам још 1998.“, каже Јелена Милић из ЦЕАС-а.

„Мишљење нисам променила ни током НАТО бомбардовања. За мене НАТО представља политичку, безбедносну и војну заједницу стабилних, економски развијених, хуманих земаља у којима владају принципи слободног тржишта, владавине права, заштите људских права, где су јавно мњење, цивилни сектор и медији важан коректив влада.“

Она верује да је Србији место у тој организацији јер је регионална, а регионализација је најбољи начин организованог уласака у неминовне глобализационе токове. Сматра и да је добро што „транспарентније и интензивније промовишемо све постојеће облике сарадње са НАТО“, као што су ПфП, ПАРП а ускоро и ИПАП (Индивидуални акциони план партнерства), који сарадњу НАТО са Министарства одбране преноси на ниво Владе:

„Поред четрдесетак програма, од 160, колико смо одабрали у оквиру Партнерства за мир, убудуће можемо да се укључимо у још неки. Ту су и поверенички фондови земаља чланица, који служе за помоћ онима који су у процесу реорганизације система безбедности остали без посла, за уклањање касетних бомби. НАТО је недавно помогао и при усавршавању Техничко-ремонтног завода у Крагујевцу. НАТО стандарди су нам битни и за наменску индустрију, а тржиште ЕУ и земаља НАТО је не само веће, већ и мање опасно него извоз у земље које су у конфликтима.“

Упркос свему, не верује да ћемо се у ближој будућности одлучити за ову врсту интеграција, јер је за чланство у НАТО потребно испунити стандарде од којих је, како каже, Србија још далеко. О чланству се неће озбиљније размишљати ни пре широке институциализације односа са Косовом.

Професор ФПН Слободан Самарџић један је од 200 интелектуалаца и јавних личности који су пре три године потписали проглас у коме инсистирају да се испоштује народна воља приликом одлучивања о приступању Алијанси.

„Најмање је пет разлога због којих Србија не треба да приступи том савезу – каже Самарџић. – Она је, историјски гледано, увек била неутрална и није била чланица ниједног војног пакта. Та неутралност је и формализована Резолуцијом из децембра 2007. Хазардерски је сада улазити у НАТО, чија је једина сврха да скупи војску сиромашних земаља, са много незапослених и гладних, који ће служити као топовско месо.“

Самарџић помиње и бомбардовање СРЈ 1999. изван правног оквира ОУН, и објашњава да никаква помоћ не може да надокнади људске, материјалне и друге жртве. Осим тога, перспектива света је у економској и одбрамбеној равнотежи. Светом више не влада једна сила и њена војна организација, и то иде у корист малој земљи као што је наша, која не жели нигде да се сврста.

„Приче да ћемо са учлањењем добити више инвестиција, као Румунија или Бугарска, јесу обмана. Они су награђени због ширења граница НАТО према Русији, и то су финансијски пратили државни фондови, а не здраве инвестиције. Ни приче да ћемо имати јефтинију одбрану нису тачне, јер бисмо морали да плаћамо годишњу котизацију, пратимо стандарде, купујемо оружје, и то све да бисмо ратовали за туђе интересе“, констатује Самарџић.

Још један од потписника прогласа био је историчар Миле Бјелајац, који је, такође, против нашег уласка у НАТО:

„Алијанса служи за покриће ратовима, и направила је низ преседана на овим просторима, укључујући кидање комада земље од Србије. Довољно смо истрпели у борби за мир и нема разлога да се сада учлањујемо у војни савез. Процеси треба да се враћају у УН. НАТО гарантује апсолутну неравноправност, провоцира ратне тензије, диктира, намеће, мале земље се боје за своју сигурност. Када неко уђе у Алијансу, он мора да буде лојалан сарадник, а не камен спотицања. Тако би Србија морала да погази принципе, попусти под интерним уценама, а њене војне снаге биле би разбацане којекуда. НАТО ниједним актом није подржао било који праведан циљ Србије и ми у таквом друштву не треба да будемо.“

Мета терориста

Не постоји исправнија и боља позиција од војне неутралности, сматра Радомир Милашиновић, декан Факултета безбедности у Београду:

„Учлањењем бисмо постали неко ко сервисира крајње потребе НАТО, испуњава деликатне задатке не само мировних мисија, већ и помаже у манифестацији политичке силе. Самим тим, постали бисмо мета терориста.“

Он верује да је НАТО још пре две деценије изгубио смисао постојања, а један од разлога напада на нашу земљу био је управо покушај да докаже своју сврху. То није савез у ком бисмо нашли светлу будућност, већ само показали двострукост у моралу и карактеру:

„НАТО није гаранција безбедности, већ примене силе према земљама које немају снаге да се одупру. То није наше друштво и не би требало да буде наша будућност!“

Негативан став према учлањењу

Новембарско истраживање Ипсос Стратеџик маркетинга показало је да улазак Србије у НАТО подржава само 13 одсто становништва.

„Очигледно је да већина има негативан став према придружењу Србије НАТО, али и да је проценат оних који кажу да би гласали против мањи у овој, него у претходној години. Ставови грађана према НАТО првенствено су емотивни, а не рационални. Кад год их питамо зашто су против придружења, доминантан а често и једини одговор је: „Зато што су нас бомбардовали“. Када поставимо неке рационалне аргументе који говоре у прилог придружења, многи их прихватају. Грађани мало знају о НАТО, а незнање је увек велики простор за предрасуде. Ставови о многим темама су се мењали када се мењала клима у друштву у односу на та питања, а пример је Бриселски споразум“, каже Светлана Логар из Стратеџика.

Алексинац 1999.

Извор: В. Црњански Спасојевић / Новости

Вијестио:

Ми волимо НАТО – НАТО воли нас

Списак убијене српске деце за време бомбардовања 1999. – НАТО – анђеоски?

НАТО ЈЕ УБИО Бојану Тошовић из Мердара, прву дечију жртву бомбардовања, имала је 11 месеци и три дана када је 11. априла 1999. убијена у својој кући у наручју оца Божине. 19. априла бомбардујући Батајницу, НАТО ЈЕ УБИО Милицу Ракић, трогодишњу девојчицу која се спремала да спава и да сања. Милица је седела на ноши.
На мосту у Грделичкој клисури заједно са путницима воза НАТО ЈЕ УБИО шестогодишњег Бранимира Станијановића. Његово угљенисано тело нађено је после две недеље. НАТО ЈЕ УБИО Ирену Митић (15), док је у свом селу Рибинце код Врања помагала ујаку у сејању кукуруза. Истог дана у бомбардовању Врања НАТО ЈЕ УБИО и Милицу Стојановић (12). НАТО ЈЕ УБИО и Далибора Тасића (14) из врањског села Содерце, сина јединца Србољуба Тасића. У склоништу породичне куће у Чубриним ливадама, НАТО ЈЕ УБИО Милиће, брата и сестру, Миљану (15) и Владимира (12) уз њих НАТО ЈЕ УБИО и њиховог рођака Миомира Миленовића (17) . У Липљану НАТО ЈЕ УБИО девојчицу Драгану Димић.. У нападу на избегличку колону у Кориши код Призрена, НАТО ЈЕ УБИО петнесторо деце од 2 до 12 године из породица Ахметај и Хаснај. У избегличком центру “Мајино насеље” НАТО ЈЕ УБИО Ивана Иванчића (7) и истог дана касетним бомбама НАТО ЈЕ УБИО још двоје деце Адема Мунчаја и Арта Лугића. У Мурину, код Плава, док су се играле, НАТО ЈЕ УБИО две мале девојчице, избеглице из Приштине Оливеру Максимовић и Јулијану Брудар, са њима је НАТО УБИО и њиховог друга Мирослава Кнежевића. 7. 5 , на Нишкој пијаци, НАТО ЈЕ УБИО студенткињу медицине Љиљану Спасић, у седмом месецу трудноће. НАТО ЈЕ УБИО и Љиљану и њену бебу. 11. маја, на мосту у Владичином Хану, НАТО ЈЕ УБИО заљубљени пар Гордану Николић (15) и Милана Игњатовића (16). У нападу на Раљу, НАТО ЈЕ УБИО Дејану (5) и Стефана (8) и са њима њиховог оца Владимира.. 31. 5. у Новом Пазару НАТО ЈЕ УБИО двогодишњег Марка Симића, и његовог оца који га је носио у рукама. Истог дана у истом граду, на путу од школе до куће НАТО ЈЕ УБИО и Марка Роглића. 30. маја, у Варварину НАТО ЈЕ УБИО Сању Миленковић (15) даровитог математичара. Била је ђак свих генерација школе у Варварину, која никад није имала тако бриљантног ђака. ОВО СУ ИМЕНА НАШЕ ПОБИЈЕНЕ ДЕЦЕ, НАТО ИХ ЈЕ УБИО. НАТО ЈЕ ЗЛО.

Фотоалбум.чуварићирилице.срб/picture/ИзПечата/category/НАТО-вскиЛеци