Данас у Београду певач Булат није могао да штампа ћириличне улазнице за свој концерт јер нико „није имао машину за штампање ћирилицом“.
Године 1928. из Норфолка, Конектикат, за Београд.
Нишки приватни прерађивач меса „Бифтек“ у Русији на своју амбалажу штампа ћирилицом називе својих производа, јер у Србији су му сви штампари рекли да „немају словолик(фонт)“!
Многи се „ваде“ да ћирилицу не користе јер заузима више места? Видите следећу фотографију(Караула Лазино брдо, Димитровград):
Граничар је око отаџбине. ШТЕДЉИВА ЋИРИЛИЦА – „Џ“!
Извор: Чувари ћирилице
