СРПСКИ РОВ
Имаш ли заклон, молитва треба,
то НАТО напада, Србље вреба,
имаш ли воде ил’ завој, мили,
смрт се групише, а ми, још живи.
Имаш ли Роде, жену, ил’ дете,
мисли завежи, док бомбе лете,
имаш ли дуван, сад ми се пуши,
срце притегни, док ров се руши.
Имаш ли глас, да песму вине,
вод да устане, саборче, сине,
имаш ли оца, ил’ мајку стару,
последњи метак, чувај за главу.
Имаш ли реч, поруку неку,
осетим гареж, к’о да нас пеку,
осетим пркос, док НАТО туче,
данас је горе, неголи јуче.
Имаш ли карту, где су мине,
смрт се престројава, видим је, сине,
видим и градове, горе од јуче,
то НАТО, бомбама, Србе туче.
О, Боже мили, што суза тече,
док рањено, износим, из рова, дете,
износим себе, и пола човека,
док смрт, нас вреба, гледа и чека.
Гроб Милице Ракић
Из родољубиве збирке поезије: “ ГДЕ ЈЕ ИЗЛАЗ”
Милосав Миле Кнежевић
