Вијести, Култура, Регион

ПАСОШ ВУКА КАРАЏИЋА ИЗ 1852.

ПАСОШ ВУКА КАРАЏИЋА ИЗ 1852.

„Ми Александер Карађорђевић, књаз србски објављујемо свима и свакому, кому о том знати надлежи, да показатељ овог господин Вук Стеф. Караџић, пензионер Књажества Србског, др. филозофије, член више учени друштва и … Аустријскога Франц Јосифа ордена Каваљер, и Краљевско-Прускога ордена белог орла треће класе, полази одавде преко Земуна у Беч.

Умољавају се дакле све Иностране Власти, да би реченом господину Вуку Стеф. Караџићу не само свободниј до означеног места пролазак и повратак у Отечество свое, но, у случају нужде, и рукопомоћ благонаклоно дати изволиле.

У Београду месеца априла 21. дана, 1852. године.

По заповести Његове Светлости
Член Совета, Помоћник Представника и Попечитеља Иностраних Дела

Јанковић“
——————–

Вуков пасош из 1952. године

Вуков пасош из 1952. године

Данас нам делује готово несхватљиво да се издавалац пасоша, држава Србија, властима Аустрије обраћа на СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И НА ЋИРИЛИЦИ. Данас би разне невладине организације и глумци и статисти „евроентузијаста“ у хору гракнули како Срби „не могу странцима да се обраћају на српском језику ПА ЈОШ И НА ЋИРИЛИЦИ“. А, ето, могли су! Они нису знали за „братство и јединство“ и за Новосадско домунђавање (договор иза леђа народа) из 1954. године. Они су, једноставно, знали ко су и шта су, шта им је језик и шта им је писмо, што ми данас не знамо, али знамо за „равноправност писама и богатство двоазбучја“ и братсво и јединство.

Извор: Чувари ћирилице

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *