Министар правде Републике Српске Антон Касиповић рекао је да за Републику Српску није прихватљива проширена надлежност Суда БиХ, али да Српска јасно стоји на становишту да треба прописати стварну надлежност тог суда.
„За Републику Српску је најважније да постоје два концепта закона (о Суду БиХ), нацрт закона из 2013. године чије је аутор Савет министара БиХ, и концепт закона кога је припремило Министарство правде Републике Српске ове године, и који су потпуно равноправни у овом процесу“, рекао је Касиповић.
Он је истакао да су кључна питања у овом процесу надлежности Суда БиХ.
„За Републику Српску неприхватљиво је решење које говори о проширеној надлежности Суда БиХ јер ми сматрамо да у материјалном законодавству, односно у кривичним законима у БиХ, ентитетима и дистрикту Брчко треба прописати дела за која је надлежан Суд БиХ. Тад више немамо одгонетања и импровизацију ко је за шта надлежан“, навео је Касиповић.
Према његовим речима, представници Српске ће своја решења заснивати и на анализи коју ће урадити Високи судски тужилачки савет БиХ, као и на закључцима и препорукама округлог стола који ће 26. октобра организовати Удружење правника Републике Српске.
Он је нагласио да овај процес трпи и одређена настојања за „преживљавањем и опстанком“ појма проширене надлежности.
„Ми тврдимо да то није добро и о томе недвосмислено говори и аналитичка процена коју је прошле године урадио ВСТС БиХ. Потпуно је јасно да се није успјело на тај начин, а не треба заборавити да је чак три године утрошено на такозвани принцип објективизације, а резултата нема“, истакао је Касиповић.
Министар правде Републике Српске сматра да ће овај процес ипак бити завршен у наредна четири месеца, иако структурални дијалог за четири године не бележи значајније помаке нити резултате у реформи правосуђа у БиХ.
СРНА
