На врху Копаоника поводом 200. годишњице од рођења чувеног ботаничара и планинара. Маузолеју са поруком српској омладини, који је 1999. погодио пројектил НАТО, забрањене посете.
Ко је овај човек?
Ово питање су током зимског распуста на Копаонику много пута, гледајући мермерну бисту Јосифа Панчића, постављали основци и средњошколци, који су се скијали и санкали на врху највеће српске планине. Одговором, који би добили од запослених у Националном парку „Копаоник“, најчешће нису били задовољни:
– Јосиф Панчић је један од највећих светских ботаничара, планинар који је био заљубљен у Копаоник и годинама га истраживао. Панчић има свој маузолеј на врху планине, али је он затворен за посете.
Навршава се два века од рођења овог великог српског природњака, човека који је на магарцу из Брзећа последњи пут давне 1886. године изашао на врх Копаоника да одатле, како је говорио, још једном види целу Србију.
– Ђаци, планинари, туристи, млади, а и старији људи данас готово да и не знају ко је био Јосиф Панчић, због тога што су маузолеју већ дванаест година забрањене посете – каже Милосав Максимовић, бивши директор Националног парка, који је 2001. поставио Панчићеву бисту на Сунчаним конацима.
Јосиф Панчић је рођен 1814. у бившој Аустроугарској. Био је српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је на Тари нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика. Школовао се у Бечу и Будимпешти, али је послушао Вука и дошао у Србију маја 1846. да изучава планине и природу.
– Истраживао је многе српске планине, али се највише одушевио богатством природе и људи на Копаонику, који је посетио 16 пута. Први пут 1851. године, а последњи када је имао 72 године. Врх Копаоника је обожавао јер се на њему сусрећу сви балкански ветрови и јер се одатле понајбоље виде све планине у Србији. Панчић је зачетник српског планинарства и први планинарски водич – каже Драган Божовић, данас први планинар Србије.
За 42 године проучавања природе Јосиф Панчић је написао 42 дела из ботанике, зоологије и геологије. Најлепши опис Копаоника дао је у раду „Копаоник и његово подгорје“ објављеном 1869. године. Као предавач студентима је јавно говорио да се диви тој планини и да изнова жели да јој се врати.
Јосиф Панчић
– Када је умро у Београду 25. фебруара 1888. Панчић је због велике љубави према народу и науци исказао жељу да буде сахрањен на Копаонику. Жељу су му испунили наши планинари и САНУ 7. јула 1951. када су његове земне остатке сахранили у ковчегу од Панчићеве оморике у маузолеју на врху Копаоника. Био је то велики слет планинара са 2.000 учесника, који је започео на Студентском тргу у Београду, а окончао на Панчићевом врху – присећа се Драган Божовић.
Маузолеј на Панчићевом врху на Копаонику
Маузолеј на Панчићевом врху на Копаонику
Панчићев маузолеј је први споменик културе на планинама Србије. Грађен је као затворени камени саркофаг по пројекту архитекте Владимира Владисављевића. Маузолеј је озидан копаоничким гранитом тамносиве боје. Широк је 2,45 метара, дугачак 3,60, а висок 1,65 метара. До маузолеја се стиже планинским путем или жичаром са Сунчаних конака. На чеоној страни маузолеја стоји плоча на којој порука САНУ и Планинарског савеза Србије:
„Остварујући завет Панчићев, преносимо га да овде вечно почива. Објављујемо и његову поруку упућену српској омладини – Да ће тек дубоким познавањем и проучавањем природе наше земље показати колико воли и поштује своју отаџбину „
– Нажалост, ову Панчићеву поруку данас нема ко да чита, а ни завет да испуни, јер је његов маузолеј прво био бомабрдован, а потом су му 2001. године забрањене посете – каже Милосав Максимовић.
НАТО је, наиме, 1999. године гађао врхове Копаоника са 81 пројектилом и десет сандука касетних бомби. Један од пројектила погодио је темељ маузолеја и тешко га оштетио.
– Од силине експлозије размакнуте су камене цигле, кроз које се видео ковчег од оморике, у коме су посмртни остаци Јосифа Панчића. Оштећена је била и десна страна крова маузолеја. Американци су имали планове да Панчићев маузолеј окупирају и кроз њега да провуку нову границу између Србије и Космета. Срећом то се није догодило, па су Национални парк „Копаоник“, Завод за заштиту споменика и наш планинарски савез већ у лето 1999. циглу по циглу вратили натраг и тако реновирали маузолеј – сећа се Драган Божовић.
На Панчићевом врху поред маузолеја данас се налазе радар Војске Србије и зграда Агенције за контролу ваздушног саобраћаја. Планинари и ботаничари траже да посете Панчићев маузолеј и да посаде оморику поред њега. Према плану развоја Националног парка Копаоник, предвиђено је да се на Панчићевом врху на 2017. метара поред маузолеја овог српског генија изгради спомен
-комплекс са ботаничком баштом и музеј односно спомен-соба са документима, открићима и делима Јосифа Панчића.
Извор: ћириличне Новости.
