Вијести, Регион

Москва: Додик са руским инвеститорима о енергетским пројектима

034149

Предсједник РС Милорад Додик посјету Москви наставио је састанаком са Спољно – политичким одбором руске Думе, који је упознао са актуелном политичком ситуацијом у РС и БиХ.

Предсједник је за Радио Републике Српске рекао да се данас састао с представницима пословне заједнице и привредницима, а главна тема била је јачање пословних веза и реализовање почетих пројеката у области енергетике у Српској.

С ким сте данас разговарали током пријеподнева и како оцјењујете контакте које сте имали другог дана Ваше посјете Руској Федерацији ?

„Јутрос сам имао састанак с пословном заједницом и са директорима банака. Разговарали смо о отвореним питањима и потребама подршке у Републици Српској. Иначе, ова посјета Москви пролази у најбољем смислу. То је доказ пријатељства Републике Српске и Русије. Доказ томе је јучерашњи састанак с министром иностраних послова Русије Сергејем Лавровим, а и наредни састанци. Државно руководство Русије је добро упознато с позицијом Републике Српске и мислим да у њима имамо правог пријатеља и мјесто пуно разумијевања, не само за тренутне, већ и тешкоће које су у вези са спровођењем Дејтонског споразума, што се огледало у понашању руских представника на Вијећу за имплементацију мира и свим мултилатералним састанцима који су били посвећени разматрању ситуације у БиХ. Русија остаје посвећена међународном праву и међународном уговору, који се зове Дејтонски споразум и спремна је да подржи спровођење тог споразума, онаквог какав јесте, а не неке авантуре које су спроводили разни представници међународне заједнице. Драго ми је што сам могао ових дана да чујем такво опредјељење, да је Русија и даље привржена подршци међународног уговора и међународног права. Подржавајући тај аспект и једино логично понашање, политички гледано, највише помаже нама у Републици Српској, који се боримо за идентитет и суверенитет, у погледу овлашћења која имамо у Дејтонском споразуму. Били смо изложени протеклих деценија омаловажавању нашег положаја и настојању да се трајни статус и позиција Српске уруши и направи празна љуштура. Политику коју смо водили у протеклим годинама, овдје се процјењује као веома важна и с великим похвалама се говори о таквој политици. Она је мотивисана поштовањем међународног права у међународног уговора. Зато је и јуче и данас мени у Русији угодно, зато што сам разговарао с људима који су пуни разумијевања, а опет спремни да поштују међународно право. БиХ је несумњиво међународни пројекат, који је састављен од два ентитета који имају потпуно суверенитет на одлукама“.

Споменули сте да сте разговарали с представницима пословне заједнице. Да ли је било ријечи о имплементацији великих пројеката, прије свега у енергетици ?

„То је незаобилазна тема. Још радимо на прецизирању уговора о свим аспектима у вези пројекта `Јужни ток`. Томе Русија даје великиу подршку. Потребно је да се ради, а то раде стручне екипе, на прецизирању свих елемената споразума свеобухватног договора, који подразумијева не само изградњу гасовода `Јужни ток`, него и изградњу дистрибутивних мрежа у градовима на простору РС, али и изградњу термоелектрана на гас. То су ствари које су суптилне и траже доста знања, посвећености, разумијевања, не само до сада већ и у будућности. Зато је важно да постоји добра воља да се ради на тим пројектима и да се они одвијају у динамици каква је очекивана. Најважнији пројекат за нас остаје и даље Рафинерија нафте у Броду. Могли смо овдје да чујемо да је у оквиру компаније Зарубежњефт и њеног руководства, заједно с банкама које су финансијски подржале тај пројекат, дошло до договора који ће снажно олакшати позицију инвестирања и да се у сваком случају, без обзира на објективне потешкоће на тржишту и могућности пласмана, тај пројекат и даље подржава и дају се нови импулси за његов развој. То је за нас веома важно и ми ћемо наставити да будемо дио тог укупног пројекта и настојања да буде успјешан“.

Ви сте пред полазак у Москву најавили да ће на прољеће руска политичко – економска делегација посјетити Републику Српску. Поједини медији су пренијели, након јучерашњег састанка с министом Лавровим, да ће он бити на челу те делегације.

„То је ствар мојих садашњих домаћина. Ја то не могу ни да потврдим ни да демантујем. Господин Лавров је позван да дође у Републику Српску. Он показује интерес, а видјећемо како ће се то одвијати. Углавном, мислим да ће се то одвијати на начин да ће један од најважнијих представника кабинета предсједника Русије предводити ту делегацију. Тако је било и раније. Мислим да ће се то овај пут десити у оквиру онога што може да уради господин Поталиченко и у том погледу сада се разговара. Видјећемо, рано је о томе говорити. Важно је рећи да смо позвани на неколико привредних представљања Русије на различитим нивоима у различитим областима. У Куглом гдје постоји економски форум, позвана је РС да презентује своју привреду. Такође, позвани смо и у Санкт Петербург, да представимо своје могућности. Од Републике Српске зависи како ћемо се представити. Тржиште Русије је не само велико и веома потентно, него и захтјевно, тако да би у складу с тим требало осмислити наше наступе“.

Врло је запажен и Ваш јучерашњи интервју који сте дали „Гласу Русије“. Пренесени су дијелови тог интервјуа, а поједини медији су га пренијели у цијелости. Ту сте указали на опасност која долази од исламског радикализма у Федерацији БиХ.

„То је стална тема. Моја функционална одговорност је да никада не престане сумња на будуће могуће догађаје. Очигледно да информације које су доступне мени и другим релевантним факторима у БиХ, говоре о ситуацији која у суштини мора да забрине све, имајући у виду оно што смо могли да чујемо прије неколико година да у БиХ има преко 3.500 лица који имају потенцијал за терористичке акције, па до тога да се ужурбано ради на том да се омогући потпуна визна либерализација за земље арапског свијета. То омогућава да се снажна експанзија и догоди. Они и доносе оно што се може назвати радикални ислам. То су ствари које би не само сада требало да буду у фокусу пажње Републике Српске и БиХ, а у Европи они су одавно у фокусу пажње. Видим и у Русији. Разматране су политичке и друштвене акције законодавне и извршне власти Русије, које се своде на то да се опасност од такве тенденције што више смањи. Очигледно је да област коју можемо назвати радикалним исламом, као највећи терористички потенцијал, мора да забрине свакога па и озбиљне и поштене припаднике исламске вјероисповјести“.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *