У јануару је почело суђење за убиство шесторици оптужених за тероризам због сумње да су у априлу 2012. године починили свирепо убиство петорице мушкараца код Скопља.

Тужилаштво у случају “Монструм” оптужило је шесторицу Албанаца за убиство петорице Македонаца надомак Скопља са циљем изазивања међунационалних немира у земљи. Двојици се суди у одсуству јер тренутно служе затворску казну на суседном Косово за незаконито поседовање оружја. Полиција је у августу ухапсила седмог осумњиченог.

Вест о убиству изазвала је етничке немире 2012. године, након што је група грађана македонске националности организовала протесте, који су у неколико наврата прерасли у насиље, оптуживши за убиство припаднике многобројне албанске заједнице.

Међунационални немири

У марту су у центру Скопља избили етнички нереди због спорног постављања бившег вође албанских побуњеника Талата Џаферија за министра одбране.

Џаферијево именовање изазвало је гневну реакцију македонских ветерана из сукоба 2001. године између албанских побуњеника и државних снага безбедности. Они су били незадовољни што се на челу армије нашао човек који се некада против ње борио.

Два дана протеста у марту ескалирали су у сукобе са полицијом. Албанци су наредног дана организовали још насилнији контрамитинг, тврдећи да су били жртве напада руље.

Четрнаест особа је у јулу осуђено на затворске казне због учешћа у протестима.

Свечани дочек за Тарчуловског

Власти су у априлу организовале свечани дочек за бившег полицајца Јохана Тарчуловског, јединог Македонца осуђеног за ратне злочине пред Хашким трибуналом.

Хиљаде људи појавило се у центру Скопља на церемонији дочека у организацији Владе.

Тарчуловски је стајао раме уз раме са премијером Николом Груевским, одао пошту војницима и полицајцима погинулим у сукобу 2001. године и прошетао главним тргом.

Хашки трибунал га је осудио зато што је предводио полицијску јединицу која је убила албанске цивиле и починила друге злочине.

Очекивано, грађани албанске националности нису били задовољни прославом његовог повратка.

Настављен лов на доушнике

Спорни процес лустрације у Македонији, са циљем разоткривања доушника који су радили за тајну полицију бивше Југославије, настављен је упркос оставци двојице чланова Комисије за лустрацију у децембру 2012. године.

Јанакије Витановски и Благоја Гешхоски дали су оставку зато што је поступак лустрације постао “Владино оруђе за тенденциозно и селективно блаћење њених критичара”.

У мају је Комисија предвођена Томе Аџиевим оптужила бившег министра полиције Љубомира Фрчкоског да је наредио прислушкивање чланова опозиције из идеолошких и политичких разлога.

Фрчкоски, истакнути критичар премијера Груевског, наводно је то урадио док је био министар полиције од 1992. до 1996. године у Влади данас опозиционих социјалдемократа.

Случај “Фрчкоски” био је први у којем је ово Владино тело отворило истрагу против неког високог полицијског званичника и њему сада прети забрана доласка на званичну функцију.

Комисија је у јулу изазвала незадовољство књижевника и академика када је прогласила једног од најпознатијих македонских писаца, покојног Славка Јаневског, полицијским доушником.

Јаневски, академик рођен 1920. а преминуо 2000. године, био је један од најцењенијих македонских прозаиста и песника.

У септембру је још један бивши министар унутрашњих послова, Томислав Чокревски, оптужен да је деведесетих наредио противзаконито прислушкивање десничарских активиста.

Међутим, у интервјуу за БИРН, шеф Комисије за лустрацију Томе Аџиев негирао је да ово тело продужена рука власти.

Узаврела атмосфера у Струги

У јесен је било напето и у етнички мешовитој општини Струга на југозападу земље, где постоји готова равноправна заступљеност македонског и албанског становништва.

Македонци су у септембру инсистирали да се изгради нова православна црква у већинском муслиманском селу Октиси упркос енергичном противљењу локалних Албанаца. Ангажоване су јаке полицијске снаге да спрече уништавање камена темељца цркве.

Градоначелник Струге Зијадин Села нашао се у центру пажње у октобру када је запретио одмаздом пошто је оближња македонска општина Вевчани уклонила двојезичне македонско-албанске табле са своје територије.

Села је претио да ће уништити недавно изграђену капију на улазу у Вевчане и оближњу црквицу на граници између две општине.

Централна власт је интервенисала пресудивши да се капија не налази на његовој територији.

Општина је поново доспела у вести у новембру када је полиција поднела кривичну пријаву против петоро људи због незаконитог подизања споменика албанским побуњеницима код Струге.

Српски цар узнемирио Албанце

У децембру је група Албанаца, у присуству истакнутих чланова мањинске владајуће странке Демократска унија за интеграцију (ДУИ), током ноћи покушала да сруши недавно подигнут бронзани кип средњевековног српског цара Душана у Скопљу.

Они су тврдили да кип вређа Албанце и да је противзаконит.

Око овог питања сукобили су се са већинским коалиционим партнером у Влади, конзервативном ВМРО-ДПМНЕ премијера Груевског, који је напад назвао чином вандализма.

Кип, који је подигнут у склопу Владиног пројекта реновирања града “Скопље 2014”, и даље је узрок трвљења, а полиција га даноноћно чува како би спречила нове инциденте.

 

Извор: