Вијести, Регион

Кум убио вожда Карађорђа

Вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе је, по повратку у отаџбину из Русије (преко Аустрије) убијен у Радовањском лугу код Велике Плане, према налогу књаза Милоша Обреновића.

Кум убио вожда Карађорђа

На збору српских првака у Орашцу 14. фебруара 1804. изабран је за „вожда“ у борби против Турака. Истјеравши Турке из Београдског пашалука и ослобођења Београда, настојао је да издејствује признање Србије, али међународни услови нису били повољни.

Годинама раније послије женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избјегао је у Срем са својом породицом. У том збјегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке.

Сви у збјегу су то разумјели као пријетњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидио да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спасени сви из збјега, а његов отац срамоте и ропства. Године 1796. по повратку у Србију, Карађорђе се исповједио и замолио за опроштај, који је добио од свештенства.

Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице, свог брата Маринка, тако што га је објесио о кућна врата, због силовања једне дјевојке.

Пред крај Аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклијевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, гдје предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом у Тополи.

Крај 18. и почетак 19. вијека доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договора око побуне.

Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као Сјеча кнезова. О томе је пјевао Филип Вишњић у чувеној пјесми „Почетак буне против дахија“. Посјецањем виђенијих српских глава, Турци су хтјели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.

На народном збору у Орашцу, Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар 1804. године (2. фебруар по старом календару). Иза њега су остале многе побједе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар, Варварин.

Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на дјеловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побјегне у Аустрију, али се 1816. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протјеривање Турака. Сљедеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, Карађорђев кум.

Кум убио вожда Карађорђа

Кум убио вожда Карађорђа

Карађорђе је оснивач српске краљевске лозе Карађорђевића, његови синови су били Алекса и Александар Карађорђевић. На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио:„ …То је Црни Ђорђе и њему припада слава највећег војсковође!“.

Извор: Глас Српске

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *