Вијести, Регион

КАРАЏИЋ: Тражите од мене да не браним српски народ јер није оптужен, а српски народ је – оптужен

„ГОВОРИО САМ ДА МУСЛИМАНИ НИСУ ПОСЕБАН НАРОД (PEOPLE), А ТУЖИЛАЦ ПОДМЕЋЕ ДА САМ ТВРДИО ДА НИСУ ЉУДИ“

  • Први председник Српске одбацио оптужницу и упозорио да тужилац дубоко вређа Србе измишљеном оптужбом о удруженом злочиначком подухвату јер су Срби најтежи народ за лидера, не слушају никога и нису овце да им се може нешто наметнути
  • Као класичан пример манипулације и фалсификовања његових наступа, Караџић је навео: да је он пред посланицима бранио Овен-Столтенбергов план, при чему је, на примедбу да су нека српска места била предвиђена за Федерацију БиХ, одговорио да су и нека места у којима Срби нису већина предвиђена да буду у Републици Српској, а да је тужилац тај став представио као његово наводно ликовање што су Срби добили територије у којима нису већина…
  • „Зашто Тужилаштво није ни једном навело да сам молио Изетбеговића да опозове објаву рата и да Република Српска није узвратила на исти начин нити је увела увела ратно стање?“ – упитао је Караџић
  • Тврдње да српска власт није ништа чинила да спречи злочине – нису тачне, све је бележено, па и данас се у судовима БиХ суди по оптужницама и документацији коју је прикупио тадашњи МУП Републике Српске, рекао је Караџић

        ПРВИ председник Републике Српске Радован Караџић – који је почео да износи своју одбрану – подвукао је да се не сматра кривим и да не види никакав разлог да му се суди, поготово у Хашком трибуналу. И одмах указао: да је све што је против њега изнео у завршној речи тужилац Алан Тигер засновано на „инсинуацијама, гласинама и исказима сарадника хашког тужилаштва“.

        Посебно је нагласио да није имао никакве везе са догађајима у Сребреници из јуна 1995. године.

        Упозорио је да Тужилаштво Хашког трибунала дубоко вређа Србе измишљањем оптужбе о удруженом злочиначком подухвату.

        Срби су најтежи народ за лидера, јер не слушају и нису овце да им се може нешто наметнути.

         „Тужилаштво својим слабашним алузијама без правог доказа покушава увести Судско веће у заблуду да из необавезних реченица извлачи закључке“, рекао је Караџић.

        Он је навео да је намера Срба била да оно што имају у БиХ – заштите, те да се од аустроугарских процеса није догодило ништа погрешније од рата који је наметнут, као и суђења након њега.

        Караџић је оценио да је много пристојних људи, углавном Срба, осуђено на велике казне, а, истовремено, ослобођени су непосредни злочинци над Србима.

         „Ценио сам упозорења Судског већа да не браним српски народ, него да се браним сам, јер српски народ није оптужен. Али, српски народ јесте оптужен.

        Нисам имао личних разлога да се бавим политиком, имао сам лепу каријеру и добро развијену социјалну мрежу, укључујући и велик број муслимана и Хрвата који су ми били и остали пријатељи.

        С мојим образовањем могао сам да радим било где у свету, нисам се кандидовао ни за једну функцију. Ако сам ја луд, је ли лудо милион и по Срба који су давали синове у ровове да бране домове“ – упитао је Караџић.

        Караџић је – таксативно наводећи оригиналне цитате из својих предратних и ратних наступа – демантовао тврдње тужилаштва о наводним ратнохушкачким наредбама.

        Као класичан пример манипулације и фалсификовања његових наступа, Караџић је навео: да је он пред посланицима бранио Овен-Столтенбергов план, при чему је, на примедбу да су нека српска места била предвиђена за Федерацију БиХ, одговорио да су и нека места у којима Срби нису већина предвиђена да буду у Републици Српској, а да је тужилац тај став представио као његово наводно ликовање што су Срби добили територије у којима нису већина…

        Шта би дало тужилаштво да је нашло макар једну моју двоструку наредбу – да сам јавно тражио мир, а тајно наређивао нападе, као што је то случај са списима муслиманске стране, упитао је Караџић, указујући да су сукоби на западу БиХ, у Приједору, почели након напада муслиманских снага.

        Све до пред крај маја није било сукоба, Срби су понудили муслиманима да направе своје општине и своје полицијске станице, што је тужилаштво протумачило као неку врсту протеривања и отпуштања.

        Али, тадашњи муслимански војни лидер Сефер Халиловић инсистирао је да се не преговара са Србима већ да се крене са нападима, рекао је Караџић и цитирао Халиловићев документ.

        Он је објаснио како је дошло до отварања тзв. логора у тој области, појаснио да у обичним затворима није било довољно места за хиљаде заробљених припадника „зелених беретки“и „патриотске лиге“.

        Караџић је указао да је након испитивања 60 одсто људи пуштено и подсетио да је лично позвао стране новинаре да обиђу та места.

        Он је навео да је било злочина које су чинили појединци, припадници избегличке популације којима су домови спаљени, или криминалци, али да они нису имали никакве везе са институцијама Српске.

        Караџић истиче да је одбрана у интегралној форми изнела низ наредби и докумената, за разлику од Тужилаштва које је узимало делове текстова и мењало смисао докумената.

         „Зашто Тужилаштво није ни једном навело да сам молио Изетбеговића да опозове објаву рата и да Република Српска није узвратила на исти начин нити је увела увела ратно стање“ – упитао је Караџић.

        Он је детаљно објашњавао начин на који је почео рат, позивајући се на низ докумената које је сам објавио и оне који су припадали српској, али и муслиманској страни.

        Караџић је цитирао докумете из којих се види да разне добровољачке јединице нису биле у добрим односима са регуларним војним снагама и доказивао да су нпр. „жуте осе“ избачене из Републике Српске и протеране у Србију, где им је судила тадашња власт Републике Србије.

        Он је цитирао документе и сведочења из којих се види да су припадници тих снага били груби према министрима Владе Републике Српске и официрима, нпр. у Зворнику, јер су знали да их власт ту не жели.

         „Обични и слободни говори посланика који нису ушли у скупштинске акте, полуфабриковани документи, истргнуте реченице у недостатку оптужујуће документације… све су то наводни аргументи оптужнице“, рекао је Караџић.

        Као један од многобројних примера злоупотребе, Караџић је навео тврдњу Тужилаштва да је својевремено рекао да „муслиману нису људи“… Ради се о термину (people) на енглеском језику који у контексту изјаве означава – народ.

        Значи, рекао сам да муслимани нису „посебан народ“, јер Срби сматрају да су они по националном пореклу Срби муслиманске вероисповести и у томе је велика разлика у односу на закључак оптужнице, рекао је Караџић, наводећи низ сличних цитата којима је демантовао тврдње Тужилаштва.

Први председник Српске - Радован Караџић

Први председник Српске – Радован Караџић

Тврдње да српска власт није ништа чинила да спречи злочине – нису тачне, све је бележено, па и данас се у судовима БиХ суди по оптужницама и документацији коју је прикупио тадашњи МУП Републике Српске, рекао је Караџић.

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *