Вијести, Регион

Испод Војводине – право море гаса

rafinerija_novi_sad
Испод Војводине налази се право Панонско море гаса вредног према реалним проценама неколико милијарди долара, али је највећи проблем до сада био како га извадити. Међутим, сва је прилика да ће и та мука ускоро бити решена.

Како наводи новосадски лист, Србија је енергетски зависна земља, поготово кад је реч о природном гасу, јер се око 90 одсто потребних количина увози уз Русије.

Да ли ће нове технологије бушења, као и веће улагање у истраживање и производњу гаса допринети већеој производњи, смањењу увоза овог енергента, што би значило и смањење енергетске зависности, тешко је рећи, али се може рећи да се у Нафтној индустрији Србије истражује и повећава производња природног гаса.

Наиме, из НИС је саопштено да су применом нове технологије бушења откривена мала гасна лежишта у Банату, што ће допринети повећању производње гаса.

Нова метода бушења бушотина малог пречника, “слим хоул”, први пут се примењује на овим просторима у сврху истраживања нафте и гаса, а пројекат је урађен у Научно-техничком центру НИС-а.

Подсећамо, до сада су на подручју Војводине избушене две бушотине малог пречника, у околини Меленаца, код Зрењанина, које су потврдиле очекивања истраживача. Испитивањем једне од бушотина констатовано је постојање два мања гасна лежишта, а код друге бушотине су откривена три мала лежишта гаса, која се тренутно испитују.

Користећи технологију “слим хоул”, према писању Дневника, НИС планира да до краја 2016. отвори укупно око 25 бушотина.

Иначе, прошле године је у Србији, са 95 бушотина које су у експлоатацији, произведено око 670 милиона кубних метара природног гаса.

Процењене резерве гаса у Србији износе око 30 милијарди кубних метра, а могуће је да су и веће, што тек треба открити.

Тешко је прецизно рећи колика је вредност тих резерви, но може се извести претпоставка – уколико је набавна цена кубног метра гаса који се увози из Русије око 0,4 долара, испод површине земље лежи око 12 милијарди долара…

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *