Вијести, Регион

„Има ли у Хрватској још радости због чланства у ЕУ?“

 

Лист Велт доноси интервју са Весном Пусић, министарком спољних послова Хрватске, земље која је већ остварила своју европску перспективу. Велт констатује да је Хрватска тек неколико мјесеци у Европској унији и министарку Пусић пита шта се приступањем Унији промијенило?

Весна Пусић

Весна Пусић

„Промјена коју Хрватска највише осјећа је укидање царина. А то је одлучујуће за једну тако малу земљу којој су границе других земаља веома близу. А неће дуго потрајати ни до укидања граница“, казала је Весна Пусић листу Велт који даље констататује како „многи Хрвати немају богзна неко расположење према Европској унији. Они који су за, њих је мање од 40 одсто“, на шта Пусић одговара: „Нећете наћи скоро никог у Хрватској ко мисли да Хрватска не припада Европској унији. А то колико је људи за колико против ЕУ, не лежи увијек у томе шта људи заиста држе да је Европа. Јер, често се радило о томе да је то само нешто о чему треба да размишља сама влада или о разочарању да је приступни процес предуго трајао“, каже Пусић а лист Велт, подсјећајући хрватску министарку да Хрватска тек што је приступила Унији добија критике Европске комисије о буџетском дефициту, и пита има ли још увијек у том случају радости у томе да је земља „дио клуба“, на шта Пусић одговара: „У сваком случају!!! Притисак из Брисела може само помоћи да се реализују циљеви. Јер, и нама је у интересу да се смање дефицити. И због тога смо предузели читав низ мјера. И Европска комисија је у децембру потврдила и прве успјехе: Хрватска је међу пет земаља које своју економску климу могу да побољшају“.

Велт напомиње још двије „велике теме“: шенген и слободан приступ тржишту рада и пита колико заправо није фер то што Њемачка за сада блокира своје тржиште рада за Хрвате? „Овај корак није у вези с Хрватском, већ много више свједочи о пажљивом односу Берлина према ‘проширење ЕУ’ у цјелини. Хрватска броји 4,2 милиона становника и од тог броја њемачко тржиште рада заиста не мора да страхује. Страх од изненадне навале Хрвата је неоснован, јер ми смо и раније могли да путујемо без виза. А посебно у Њемачкој постоји дуга традиција хрватских гастарбајтера, од којих су многи најбоље могуће интегрисани.“

На крају Велт пита како Хрватска гледа на приступање Турске Европској унији? „Ми смо у основи отворени према хрватском приступању Унији. Јер, ако Брисел хладно окрене леђа Турској, онда постоји страх да може да дође до радикализације турске политике. Али, одлука мора да падне у Турској: хоће ли кренути путем ка ЕУ или неће“, закључила је Весна Пусић, министарка иностраних послова Републике Хрватске.

Извор: Дојче веле

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *