Вијести, Култура, Регион

Хрватска, 650 хиљада за забрану српске ћирилице

Ко је сада поглавник,  Анте Павелић?

Овако је било априла 1941. године. И без референдума, један од првих закона НДХ је био закон о забрани српске ћирилице. А данас?
http://фотоалбум.чуварићирилице.срб/index/category/ОсновниЗакониНДХ

Закон о забрани ћирилице

Закон о забрани ћирилице

Законска одредба о забрани ћирилице од 25. априла 1941. године, на територији Независне Државе Хрватске (НДХ):

Члан 1.
На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице.

Члан 2.
Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашења у „Народним Новинама“, а проведење поверава се министарству унутрашњих послова.

У Загребу, 25. травња 1941.
Поглавник
Др. Анте Павелић, в. р.

Да ли се сада поново налазимо у 1941. години? Шта је следеће? После забране српске ћирилице, дошли су на ред неки други закони, као овај, 5. свибња 1941. године.

После забране ћирилице, иду неки други закони...

После забране ћирилице, иду неки други закони…

Zakonska odredba o prelazu sa jedne vjere na drugu

DO DONOŠENJA NOVOG ZAKONA UKIDAJU SE SVI DOSADAŠNJI ZA-KONSKI PROPISI О NAČINU PRELAZA SA JEDNE VJERE NA DRUGU

Zagreb, 5. svibnja. Današnje „Narodne novine“ objavljuju:

Na prijedlog ministra bogoštovlja i nastave propisujem i proglašujem

ZAKONSKU ODREDBU

o prelazu sa jedne vjere na drugu.

§ 1.

Do donošenja novog zakona o vjeroispovjednim odnosima ukidaju se svi dosadašnji zakonski propisi o načinu prelaza s jedne vjere na drugu. Za valjanost prelaza potrebno je, da stranka, koja mijenja vjeru podnese pismenu prijavu upravnoj vlasti prve molbe (kotarskoj oblasti odnosno gradskom poglavarstvu) o svojoj odluci i da dobije potvrdu o toj svojoj prijavi, te da se ispune vjerski propisi one priznate vjeroispovjesti, na koju stranka prelazi.

§ 2.

Ova zakonska odredba stupa na snagu danom proglašenja u Narod-
nim novinama. Tim danom prestaju vrijediti svi zakonski i naredbeni pro-
pisi, koji su sa ovom zakonskom odredbom u protivuriječju.

Provedba ove zakonska odredbe povjerava se ministru bogoštovlja i
nastave.

U ZAGREBU, dne 3. svibnja 1941.

               Broj: LV-87-Z. p. 1941.                                                Poglavnik:

Ministar za bogoštovlje i nastavu:                        Dr ANTE PAVELIĆ  v.r.

               Dr MILE BUDAK  v.r.
У ових 100 година Срби још ништа о историји нису научили, па им се све понавља и  још нису научили да бирају боље политичаре. Како у Србији, тако и у Хрватској.  Да ли је књига „Чујте Срби“ Архибалда Рајса ушла у обавезну лектиру? Сви су чули за ову књигу, али колико њих је и прочитало? Ко се бори за њихова права? Срби?

Ћирилица је у Хрватској већ забрањена. Или су ове коверте враћене из Хрватске можда  фатаморгана?
http://ФотоАлбум.чуварићирилице.срб/index/category/439-ћириличне_пошиљке_по_свету

У наставку, данашња вест са страница РТС-а. Да ли вам звучи познато?

***

За две недеље прикупљено 650.000 потписа за референдум о употреби мањинског језика и писма у Хрватској, што је довољно за расписивање референдума. Председник ХДЗ-а Томислав Карамарко успротивио се одржавању референдума.

Штаб за одбрану хрватског Вуковара је за две недеље прикупио 650.000 потписа за референдум о употреби мањинског језика и писма, што је довољан број за расписивање референдума, преноси Вечерњи лист.

У Штабу истичу да то није коначна бројка, јер у четири жупаније пребројавање још траје, па ће се коначан број прикупљених потписа знати за неколико дана.

Највише је прикупљено у Загребу и Загребачкој жупанији, а како се наводи, најмањи успех био је у Истарској жупанији, што је, како су објаснили у Штабу, и очекивано „с обзиром на опструкције у неким градовима“.

Неслужбено, у самом Вуковару прикупљено је око 18.000 потписа, а у Вуковарско-сремској жупанији око 48.000.

Коментаришући изјаве премијера Зорана Милановића да ће промене Устава онемогућити спровођење референдума, у Штабу кажу да би то могло довести до уставне кризе, јер, како истичу, премијер нема право да прејудицира одлуке Уставног суда, а претпостављају да ће одлука бити у њихову корист.

Законски рок за предају прикупљених потписа је три недеље након завршетка прикупљања, дакле од 1. децембра. У Штабу, међутим, кажу да ће то бити урађено и много раније.

Коначну одлуку о расписивању референдума о ћирилици доноси Сабор.

Прикупљање потписа за референдум о забрани ћирилице.

Прикупљање потписа за референдум о забрани ћирилице.

Политичари против смањивања права мањина, а католичка црква за.

Председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац рекао је да је очекивао и већи број потписа с обзиром „на размере кампање која се води против ћирилице и Срба у Хрватској“, преноси портал 24 сата.

Технички, предлог за расписивање референдума, пошто иницијатори прикупљене потписе предају Сабору, треба да дође пред Одбор за Устав на расправу.

Председник Одбора Пеђа Грбин из владајуће Социјалдемократске партије рекао је да ће се број прикупљених потписа утврдити тек када кутије с њима стигну у Сабор.

„Мислим да се из авиона јасно види да се ради о недопуштеном питању јер се њиме нарушавају права која мањине морају имати, не само по Уставу, него и према међународним актима које је Хрватска прихватила“, рекао је Грбин.

У име лабуриста, Драгутин Лесар каже да је „свима јасно да садржај референдумског питања није везан само за Вуковар и саму ћирилицу“.

„Давати права једној мањини тек кад постане већина јесте заиста упитно и свој став ћемо изнети после консултација с уставноправним стручњацима“, рекао је Лесар и додао да су на потезу Сабор и Уставни суд.

Независна посланица Јадранка Косор напомиње да је Сабор тај који ће одлучити да ли треба расписати референдум, али и да то тело треба да искористи своје право и пошаље тај предлог Уставном суду на оцену.

Горан Беус Рихемберг из Хрватске народне странке тврди да нема никаквог притиска на Уставни суд.

 

Извор: РТС/Звонко Илић.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *