Београдски надбискуп Станислав Хочевар изјавио је да за сада нема никаквог знака о промјени става Свете столице о питању признавања Косова.
Одговарајући на питање од чега ће зависити евентуална одлука да Ватикан призна Косово и да ли ће до тога уопште доћи, Хочевар у интервјуу за данашњу „Политику“ каже да Света столица сигурно не даје никакве знакове да би се нешто промијенило.
Поводом захтјева који је косовски премијер Хашим Тачи изнио током инаугурације новог папе Фрање да Ватикан призна Косово, Хочевар да каже да не зна да ли је Тачи то рекао или није, али да Света столица сигурно не даје никакве знакове да би се нешто промијенило. „То је нешто сасвим сигурно и за нас веома важно, за читаву католичку цркву“.
Коментаришући да ли је однос признатих цркава и вјерских заједница са државом Србијом у кризи, он каже да се залаже за механизам структуралног дијалога, што значи да црква и држава морају имати редовне структуре по којима систематски и континуирано воде дијалог, нарочито када је ријеч о великим вредносним питањима као што су, на примјер, биоинжењеринг или биоетика.
„Када је ријеч о великим духовним вјерским, културним, етичким питањима, треба да смо у сталном дијалогу. Не мислим само на парламент. На свим великим мјестима гдје људи чекају воз или авион, зашто не би могли пронаћи простор гдје би човјек могао да се сабере, прочита Свето писмо или да сретне неког свештеника. Није ријеч о наметању вјере. Једноставно, нема слободе ако нема избора“, сматра Хочевар.
На питање како оцјењује односе између СПЦ и католичке црке, он каже да се сви налазимо у новој ситуацији послије времена Југославије када су сви православни вјерници живјели заједно, а однос између католика и православаца у бројевима био много уравнотеженији. „Сада је време рефлексије, време нове рекапитулације читаве историје“, оцјењује Хочевар и додаје да се на жалост, појединци често осврћу само на једну димензију која није интегрална и то су ти проблеми.
„Зато ја не драматизујем те потешкоће. Боље да се понекад догоде конфликти, али и спремност свих нас да их разрјешавамо, него да се одвија ‘мир због мира'“.
У Ускршњој посланици београдски надбискуп Станислав Хочевар каже да су наши крајеви укључени у велику историју духовог ослобађања човјечанства, али будући да смо тога били премало свјесни и да нисмо довољно сарађивали с тим великим даром Неба – није се родило ни довољно плодова Духа.
Друга ствар коју је надбискуп, између осталог, навео у посланици, гласи: „Наше ходочашће у Ниш 20. и 21. септембра биће исповједање живе вјере“.
Упитан да објасни да ли мисли и на католике и на православне вернике када помиње наше неискоришћене шансе и ходочашће у Ниш на централну прославу јубилеја Миланског едикта, Хочевар каже – „На све нас“.
„Многе људе сам, рецимо, по Словенији испитивао о Нишу. Знали су само о Ћеле-кули. Не знају да је тамо рођен цар Константин. Ко зна да је млади Свети Амброзије био у Сремској Митровици, да је ту напредовао да се као бискуп вратио? Ко зна да је Свети Атанасије, тако важан светац, ходао туда? … Видите, био је увијек некакав прекид. Било је превише дисконтинуитета са историјом“, напомиње београдски надбискуп.
„Да ли данас има довољно синергије међу свим хришћанима? Зашто се толико обазиремо на потешкоће које су биле у Првом и Другом светском рату, за веме рађања националних држава? Не смијемо бити слијепи за све оно велико на нашим просторима“, поручио је Хочевар.
