Светом архијерејском литургијом у цркви Вазнесења Господњег, и парастосом цивила у Брадини, почело је обиљежавање 21 године од убиства 26 српских цивила у овом селу које су на најбруталнији начин убили припадници муслиманских и хрватских фомација и након тога бацили у јаму код сеоске православне цркве.
Након овог злочина, остали Срби из Брадине одведени су у логоре у којим је убијено још 22 лица српске националности. За пет лица још се трага.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Преживјели Срби из Брадине и ове године дошли су на своја порушена огњишта гдје су се молитвом и са прислуженим свијећама присјетили трагичних судбина својих најмилијих.
За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао, иако је МУП Републике Српске надлежним тужилаштвима у БиХ поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја против 18 идентификованих злочнаца.
– Није нам познато да је против Бошњака и Хрвата подигнута иједна оптужница за удружени злочиначки подухват, злочин против човјечности и злочин по командној одговорности, иако злочини почињени над Србима у Брадини и Коњицу имају све елементе тешког ратног злочина, односно геноцида – рекао је секретар овог удружења Винко Лале.
Он је додао да се у Брадину није вратио ниједан од 616 предратних житеља тог највећег српског села смјештеног поред магистралног пута Сарајево – Мостар.
– Брадина је примјер етничког чишћења на просторима данашње ФБиХ, гдје су живјели Срби. У том селу је опљачкана и потпуно уништена сва имовина, убијено више десетина цивила, а незнатан број Срба је успио да избјегне логоре мучења у логорима Челебићи, Мусала и Основној школи „Звонимир Балша Ноно“ у Брадини – испричао је Лале.
Припадници Територијалне одбране, „Зелених беретки“ и Хрватског вијећа одбране упали су у Брадину 25. маја 1992. године и до 27. маја су убили више десетина српских цивила. У сеоској школи били су затворени дјеца, жене и старци, а способни мушкарци су одведени у коњичке и сарајевске логоре.
– Иживљавали су се над убијеним Србима, које су везане вукли с коњима по путу. Жене су крадом скупљале лешеве, које су бахати војници бацили у јаму ископану у порти цркве – сјећа се Даница Жужа, којој су у Брадини убијени њен муж Тодор, дјевер Јово, рођаци и комшије.
– Срби из Брадине расути су по цијелом свијету. У селу којег више нема, окупљамо се о Задушницама и поводом обиљежавања годишњице страдања наших најмилијих – рекла је Јелена Глигоревић која је имала осам и по година када је с мајком и братом заточена у школи, а њен отац Јеленко одведен у логор.
Бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен завршио је свој радни ангажман 11. децембра 2009. године обустављањем истраге у предмету против Вахида Алагића, Фаика Шпаге и Зије Ланџе, који су били осумњичени за ратне злочине над Србима у Брадини и Коњицу у мају 1992. године.
Из Тужилаштва БиХ је потврђено да постоје предмети у којима су подигнуте оптужнице за ратне злочине над српским становништвом с подручја Брадине и Коњица.
– У неким од ових предмета у току су суђења, неки су у фази жалбеног процеса, а неки су правоснажно окончани – наведено је из Тужилаштва које подсјећа да је постојао и предмет против Миралема Мацића који је склопио споразум о признању кривице за злочине над српским цивилима у Брадини, а који је прошле године умро у затвору.
