Кључне реформе у свим државама на Балкану су у застоју, а регион и даље одликује стална корупција, оцијенила је америчка невладина организације “Фридом хаус”, наводећи да Србија има добре оцјене у спровођењу демократског процеса, али да је мало постигнуто у реформама, преноси “Блиц”.
У дијелу извјештаја који се односи на Србију, наводи се да она, уз Хрватску, има најбоље оцјене у спровођењу демократског процеса, али је мало постигнуто у реформама у посљедње три године (2010-2012).
Србија се, уз Бугарску, Румунију, Хрватску, Црну Гору и Македонију, налази у групи држава које су оцјењене као делимично консолидоване демократије и налази се у горњој половини табеле. Испод су, између осталог, БиХ, Молдавија, Косово, Русија и друге.
У Србији су, закључно са 2012. годином, најлошије оцјењени правосудни систем, висока корупција и стање у медијима.
Стање у медијима је, посматрајући табелу, најбоље било од 2004. до 2007. године, док је пад примјетан од 2008. године до сада. Добре оцјене су добијене за стање у цивилном сектору и за спровођење изборног процеса.
Уз оцјену да су Србија и Хрватска мало постигле у реформском процесу, наводи се да су остале земље – БиХ, Македонија, Албанија и Косово назадовале по том питању.
– У Србији, Влада тек треба да пружи доказе да систематски истражује и гони корупцију, посебно у важним случајевима – додаје се у извјештају.
Позивајући се на извјештаје својих “локалних експерата”, америчка организација наводи да је на Балкану спровођење реформи, уз владавину права и независност судства и даље некомпленто, површно и да не постоји политичка воља за њихово потпуно остварење.
У цијелом региону јавним тендерима недостаје транспарентност и одговорност, при чему се политички интереси и личне везе између државних и привредних субјеката мијешају у надметању.
Судске институције су, како се наводи, под политичким утицајем у цијелом региону, а новинари који прате организовани криминал и корупцију политичке трпе притиске, пријетње и нападе.
Као земља која је најдаље отишла у борби против корупције истиче се Хрватска и случај бившег премијера Иве Санадера.
Негативан пример је Косово, гдје власти нису спровеле антикорупцијску стратегију, а подсјећа се и на сумњиво самоубиство директора косовске агенције за приватизацију.
Косово је, такође, током прошле године назадовало по питању борбе против корупције, као и заштити грађанских слобода.
Словенија, Естонија и Летонија имају најбоље оцене по укупним демократским стандардима међу земљама у транзицији, док су на дну листе Белорусија, Туркменистан и Узбекистан.
