Француски новинар Пјер Пеан тврди да је прије бомбардовања Југославије, 1999. године, француска контраобавјештајна служба обучавала припаднике ОВК.

Према његовим тврдњама, врх француске војске о томе ништа није знао. „Контраобавјештајна служба која дјелује ван граница Француске обучавала је припаднике ОВК, али, рецимо, војна обавјештајна служба била је просрпски оријентисана. То је било тако“, каже Пеан, који је објавио књигу „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“.

Контраобавештајна служба је, како наводи, била задужена за Хашима Тачија и радила је на обучавању његових сарадника.

„Истовремено, Генералштаб војске који није на тој линији прећутно чува своје просрпске традиције, што неће директно показивати, али ће се огледати у стриктном придржавању Кумановског споразума и неутралној примјени Резолуције 1244 УН“, наводи Пеан.

У својој књизи он открива и да су Французи и Британци на Косову замало пуцали једни на друге. Ријеч је о сукобу због примјене Резолуције УН 1244 и два тумачења те примјене. „По англосаксонској, кад би Албанци из ОВК убијали – то је тумачено као освета и могло је да им се опрости. Међутим, потпуно другачији критеријум је важио за Србе. Дакле, на терену Англосаксонци су се потпуно другачије понашали него Французи.“

„Пуковник Логар, у то вријеме командант специјалних снага, био је принуђен да запријети да је спреман да пуца на британске специјалне снаге. Можете да замислите, налазили су се на ивици веома озбиљног инцидента“, испричао је Пеан.

Говорећи о сукобу француских војника при Кфору са ОВК, каже да су француски војници примјењивали на неутралан начин Резолуцију УН 1244, што други нису чинили. У Дечанима, како је указао, погинуло је између 10 и 15 припадника ОВК, додајући да је сасвим сигурно да у англосаксонским зонама на Косову није било погинулих из ОВК.

„Дакле, то је била дословна примјена Резолуције УН, док је англосаксонска примјена од самог почетка била пристрасна, у контексту будуће независности Косова, о чему нема говора у Резолуцији УН“, рекао је Пеан.

На питање о политици Француске 1999. године, Пеан је примијетио да је тадашњи предсједник „Жак Ширак 1999. године покушавао да закочи ствари око бомбардовања СРЈ до посљедњег тренутка, желећи истовремено да Француску више интегрише у НАТО, а нарочито да не наљути САД“.

Косово је, према његовим ријечима, било добар примјер тога како се француска политика уклањала пред англосаксонском, односно пред САД и Великом Британијом.

Коментариши чланак

Коментара