Вијести, Регион

Европска унија пред вратима БиХ

031195

Од поноћи Европска унија је пред вратима БиХ. Иако је за улазак Хрватске у ЕУ знала прије годину дана, БиХ још није у потпуности спремна. Од данас на границама са Хрватском више ништа није исто. Без биометријског пасоша или визе – нема уласка!

У Хрватску преко границе ћете моћи пренијети разумну количину хране, али месо, месне прерађевине и млијеко не могу у Европску унију. Фармери најављују блокаду једина два царинска терминала са инспекцијским надзором – Бијача и Градишка. Извоза за сада нема, јер не постоји акредитована лабораторија у БиХ чији се сертификати признају у ЕУ. Због тога ће штете у БиХ бити милионске. Надлежни траже алтернативна рјешења-извоз у Црну Гору, Србију, па чак и Албанију.

Уласком у Европску унију Хрватска губи повлаштен однос који је имала на тржишту земаља Цефте. Како не би плаћала огромне порезе, хрватска предузећа своје погоне премјештају у БиХ. Дио су већ преселили Агрокор, Атлантик, Виндија, Подравка и Гавриловић, а у приједорску „Миру“ долазе Адрис, Звечево и Краш. Та предузећа ће се водити као домаћа и плаћаће порезе и доприносе Републици Српској, што ће вјероватно утицати и на пораст бруто домаћег производа.

-Становници општине Нови Град од јутрос су доживјели удар јер су претходно били убијеђени споразумом из Брисела од 19. јуна да гранични прелази неће доживјети трансформацију. Ипак, од јутрос на граничном прелазу у Новом Граду према Двору могу прећи само путничка возила- истиче Сњежана Рајлић, начелница општине Нови Град.

Она додаје да је у питању нефунционисање власти, првенствено Савјета министара и Комисије за интегрисано управљање границом, који су били обавезни да локалним заједницама које се налазе у пограничном дијелу општина кажу са каквом ситуацијом ће се сусрести.

– Посебно тешко ми је пала чињеница да нико у било којем министарству које сте назвали, није могао да вам пружи информацију јер су сви „били на путу“ – каже Рајлић.

Љубинко Чакаљ, начелник Одјељења за привреду и пољопривреду општине Градишка, каже да је Градишка стратешки добила добар статус, јер овај прелаз има могућност за прелазак свих врсте царинске и нецариснке робе, али да је проблем инфраструктура граничног прелаза због које ни прије није добро функционисао.

– Да би град могао нормално функционисати, непходно је у што скорије вријеме саградити нови мост на Сави који би спојио аутопут од Бањалуке. Сви смо ми били свјесни чињенице да Европска унија долази у наш комшилук, а самим тим и нова правила – истиче Чакаљ.

-Да ли ће систем функционисати зависи од тога да ли ће граничне службе и са наше и са хрватске стране радити свој дио посла како треба. Кључ је у њиховим рукама, а очекује се да ће кроз Градишку дневно пролазити и до 400 камиона, што ће значити да ће овај прелаз бити најфреквентнији прелаз у БиХ, поред још једног у Херцеговини – додаје Чакаљ.

Потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић каже да ће БиХ профитирати од уласка Хрватске у Унију, поткрепљујући то чињеницом да је увоз из Хрватске у БиХ био три пута већи него извоз, а пошто ће увоз сада бити оптерећен царинама и ти производи ће бити скупљи на бх. тржишту, то ће домаћим произвођачима прижити прилику да буду конкурентнији и јефтинији. Васић, такође, сматра да домаћи произвођачи не би требало да поскупљују цијену својих производа, јер ће то моћи да компензирају већим пласманом на бх. тржиште због извјесног периода недоступности увезене робе из Хрватске.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредника РС, не дијели оптимизам са појединим гостима Пресинга да ће улазак Хрватске у Унију бити предност за бх. произвођаче, прије свега, пољопривредне. Ово објашњава, како каже, потпуним недостатком контроле уласка прехрамбених производа и високоакцизне робе у БиХ. Усорац каже да Унија није ништа добро донијела ни земљама које су прије Хрватске ушле у Унију, као што су Мађарска, Чешка, Румунија, Бугарска, Пољска, које су се морале одрећи неких својих водећих традиционалних производњи, па сада такве производе увозе из развијенијих чланица Уније. Сматра, да слична ситуација очекује и Хрватску, истичући да Унији не требају нови конкуренти, него веће тржиште за продају своје робе. Према његовим ријечима, око 20 хиљада људи у БиХ бави се производњом млијека и то им је једини извор прихода, неки имају и велике кредите, па ако би дошло до кашњења исплата за откуп млијека, њихова егзистенција би била угрожена. Усорац каже да би то било и својеврсно звоно за узбуну, што би мљекаре приморало да блокирају терминале, а не царинске прелазе, како би спријечили увоз млијека у БиХ.

Ненад Кесић, из Одбора за пољопривреду НСРС, каже да се Влада Српске, односно ресорно министарство, припремало за ову ситуацију, прије свега, формирајући радну групу за заштиту домаће производње. Он је истакао да је то кључна активност и да је она интезивирана, како на мјере на граници са Хрватском, тако и на рјешавање проблематике у сарадњи са институцијама БиХ.

Душан Нешковић, помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ у сектору пољопривреде, рекао је да је сложена структура система надлежности у БиХ главни узрок недовољне припремљености БиХ за нове околности на граници са Хрватском, тј. Унијом, када је ријеч о извозу производа животињског поријекла, док неће бити проблема када је ријеч о промету производа биљног поријекла и индустријске робе. Према његовим ријечима, наредних мјесеци биће интензивирани послови на рјешењу проблематике извоза у Хрватску производа животињског поријекла, прије свега, млијека и производа од њега, како би се заштитили домаћи произвођачи. Нешковић каже да у БиХ неће одмах поскупјети производи из Хрватске, јер се на залихама налазе веће количине, али да за неколико мјесеци, четири до пет, сигурно хоће. Такође, на полицама у хрватским продавницама биће пољопривредних производа из БиХ, који су извезени прије 1. јула, јер је тако договорено са Бриселом. Као највећу неповољност која се одражава на бх. извоз у Хрватску, Нешковић је истакао немогућност извоза млијека и млијечних производа и осталих производа животињског поријекла, а као повољност шансу домаћим произвођачима да постану конкурентнији на свом тржишту. Поменуо је и предност пребацивања неких предузећа из Хрватске, као што је творница кондиторских производа „Мира“ у Приједору, те отварање и јачање сарадње у оквиру Цефте, као и окретање новим тржиштима, нпр. Кина и неке арапске земље.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *