ТРАЖЕ ОД ХАГА ДА ПРЕИСПИТА УСЛОВЕ ШЕШЕЉЕВОГ ПУШТАЊА НА СЛОБОДУ, А ОД БЕОГРАДА ДА СЕ ОГРАДИ ОД ЊЕГОВИХ ИЗЈАВА
- У резолуцији се за забринутошћу констатује да српске власти нису ни политички ни правно реаговале на Шешељево понашање и од њих се захтева да се не само оштро ограде од Шешељевих изјава, него да истраже да ли је дошло до кршења чланова српског кривичног закона који забрањују говор мржње и дискриминацију
- Едвард Кукан одбио да подржи резолуцију, а главну реч – према очекивањима – водили Хрвати и Словенци, ЕУ-ситна-риба којој су се удварале и извињавале све београдске постпетооктобарске политичке гарнитуре
- Европски парламент похвалио „Жене у црном” и друге невладине организације у Србији које се залажу за суочавање са ратним злочинима из деведесетих
- У резолуцију, која нема обавезујући карактер, није ушао захтев европских либерала и зелених да се од Србије затражи да отвори војне архиве бивше СФРЈ како би се омогућило утврђивање одговорности за злочине и утврдила судбина несталих
У ЕВРОПСКОМ парламенту у Стразбуру данас је после једносатне расправе усвојена резолуција о лидеру радикала Војиславу Шешељу у којој се Хашки трибунал позива да преиспита услове његовог пуштања на слободу, а српске власти да се ограде од његових изјава.
Председник парламентарне групе за Србију Едвард Кукан изјавио је на почетку расправе да предложени текст резолуције повећава тензије у региону уместо да их спушта и да га стога неће подржати.
„Потпуно разумем зло ратне реторике и говора мржње, поготово на Западном Балкану”, рекао је Кукан, али је указао да се резолуцијом Шешељу придаје значај који он не заслужује.
„Због тога, и због тога што се у резолуцији критикује независни суд који је основао Савет безбедности Уједињених нација, нећу подржати ову резолуцију”, поручио је Кукан.
Бугарски посланик Ангел Џамбаки изразио је сличан став, указујући да су се по његовом мишљењу српске власти већ оградиле од Шешеља, те је резолуција непотребна.
Већина посланика, међутим, подржала је текст резолуције, а у томе су предњачили хрватски посланици, на чију је иницијативу резолуција стављена на дневни ред.
Хрватска посланица Ружа Томашић је рекла да се о овој теми не би расправљало да су се српске власти одмах оградиле од Шешеља и изразила разочарање у рад Трибунала, за који је рекла да је „неефикасан и пристрасан”.
Посланик Андреј Пленковић је рекао да му се чини да се српски државни врх прећутно слаже са Шешељем, или да га се боји.
„У чему је проблем председниче (Томиславе) Николићу, премијеру (Александре) Вучићу и министре (Ивице) Дачићу? Зашто шутите”, питао је он.
Словеначки посланик Иво Вајгл је рекао да је Шешељ „метафора за злочине на простору бивше Југославије” и да ће подржати резолуцију, јер се говор мржње у данашњој Европи не сме толерисати.
Посланицима се на крају расправе у име високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини обратио европски комесар за хуманитарна питања, Кипранин Христос Стилијанидес, који је рекао да ЕУ „поштује одлуке Хашког суда, а Шешељеве изјаве припадају прошлости”.
„Што се тиче Србије, поздрављамо посвећеност српске владе европском путу, развоју регионалних односа и сарадњи са Хашким Трибуналом”, поручио је он.
У резолуцији стоји да „Парламент снажно осуђује Шешељево ратно хушкање, подстицање на мржњу, охрабривање територијалних претензија и покушаје да се Србија скрене са европског пута”.
Осим тога, Парламент упозорава да су Шешељеве провокативне изјаве отвориле ратне ране и да би могле да подрију напоре на регионалном помирењу и напредак који је постигнут последњих година.
У резолуцији се за забринутошћу констатује да српске власти нису ни политички ни правно реаговале на Шешељево понашање и од њих се захтева да се не само оштро ограде од Шешељевих изјава, него да истраже да ли је дошло до кршења чланова српског кривичног закона који забрањују говор мржње и дискриминацију.
Истовремено, Парламент је у тесту резолуције похвалио „Жене у црном” и друге невладине организације у Србији које се залажу за суочавање са ратним злочинима из деведесетих.
Европски парламентарци су затражили од Хашког трибунала да преиспита услове под којима је Шешељ привремено пуштен из притвора, указујући да такво одступање од стандарда штети циљевима Трибунала и подрива поверење у међународну правду.
„Позивамо Трибунал да одлучном акцијом а поврати поверење које је ослабљено Шешељевим јавним наступима и уложи додатне напоре да се текући и жалбени процеси убрзају”, пише у резолуцији.
Eвропски парламент
У резолуцију, која нема обавезујући карактер, није ушао захтев европских либерала и зелених да се од Србије затражи да отвори војне архиве бивше СФРЈ како би се омогућило утврђивање одговорности за злочине и утврдила судбина несталих.
Извор: Факти.рс
