Београд – Долази време у коме ће свака друга година бити екстремно сушна, па су нам потребне сорте и хибриди прилагођени овом подручју и отпорни на климатске услове, јер нам је производња у пољопривреде пала на ниво од пре три деценије, истакнуто је данас у Привредној комори Србије (ПКС).
У Србији је наука дала пун допринос овој производњи, али последњих година као да се губи дах, било је и доста употребе страних хибрида и сорти, који нису прилагођени нашем поднебљу, упозорили су стручњаци. Како је истакнуто на тематском саветовању
,,Производња и дорада семена и меркантилног зрна у екстремним климатским условима“, најбољи доказ таквог стања је чињеница да је суша прошле године нанела штету већу од милијарде евра. „Отпорност на сушу и веће приносе дали су усеви, које је створила домаћа наука, јер су били прилагођени за ово поднебље. Примера ради, кукуруз који је створен у домаћим институтима у Земуну и Новом Саду, под заливним системима дао је род и од 12 тона по хектару, а онај који није имао довољно воде између две и три тоне. Увозни хибриди су били знатно испод тога“, указано је на скупу коме је присуствовало више од 100 посленика из ова области.
Др Вук Ђорђевић са новосадског Института за ратарство и повртарство истакао је да нас за наредних осам деценија очекује просечан раст температуре од 2,8 степени , као и да је кључно да се у овом периоду очува биодиверзитет, а у оквиру тога да имамо усеве који ће бити прилагођени да дају одговарајуће приносе у таквим условима.
По речима др Животе Јовановића из Института за кукуруз Земун поље, усевима највеће штете наносе летње суше, а наредних деценија можемо очекивати да ће свака друга година бити сушна. Дакле, поред изградње система за наводњавање, Србији су потребни усеви стварани специјално за ово поднебље који су прилагођени овим агроеколошким условима, а у свему томе потребно је да се створи и култура наводњавања, навео је Јовановић. Он је напоменуо да смо по томе последњи у Европи, јер примера ради, док се у свету наводњава просечно чак 17 одсто површина у Србији, вода стиже тек на 1,2 одсто њива.
Говорећи о производњи и доради семена у условима суше, др Милован Павлов из Института Земун Поље’ подвукао је да ће ова установа за наредну сетву кукуруза у Србији (која треба да се обави на око 1,2 милиона хектара) понудити довољно квалитетног хибрида кукуруза. Скуп су организовали Привредна комора Србије – Групација за семенарство, Семенарска асоцијација Србије, Друштво селекционера и семенара Србије и Национално друштво за процесну технику и енеергетику у пољопривреди, објављено је на сајту ПКС.
(Танјуг)
