У Београду је на манифестацији под називом „Дани Српске у Србији“, председник Милорад Додик изјавио да је „Република Српска држава, свиђало се то некоме или не“. Он је ту своју изјаву поткрепио констатацијом да „Р епублика Српска има све елементе државе по међународним документима – и становништво, и територију, и власт, и способност да споразумно ради са другим земљама и ентитетима “.
У препуном амфитетатру београдског правног факултета пре три дана, Додик се осврнуо на актуелну ситуацију у Босни и Херцеговини, рекавши да је једина шанса да она опстане – повратак слову Дејтонског споразума, зато што је по његовој оцени Босна и Херцеговина сада простор масовног правног и политичког насиља међународне заједнице над уговором који је сама креирала.
Такође, Додик је у свом наступу истакао да је «за Босну и Херцеговину најбоље да се мирно договори њен распад», и додао да се то, колико он разуме, «зове дисолуција, а не сецесија », очигледно алудирајући на начин на који су западне земље својевремено описивале распад Југославије.
Иначе, одмах након овог Додиковог говора, огласио се и Јелко Кацин, гротескна личност бриселске бирократије са функцијом известиоца Европског парламента за западни Балкан, који је рекао да ће Босна и Херцеговина преживети, а да Додикова реторика њеног разбијања нема одзива из Београда, јер се по оцени Кацина – „Београд понаша одговорно према својој европској будућности“.
Иначе, Додик је своју мисао о државности Републике Српске слично изразио и прошле године у изјави за Еуроблиц, када је рекао следеће: “На Балкану постоје две српске државе. Осим Србије, то сигурно јесте и Република Српска, и по дефиницији из Дејтона и по дефиницији из Монтевидеа, где су утврђени међународни критеријуми за формирање држава и где је речено да три критеријума морају да постоје – територија, народ и функционална власт”, и још је додао да „Српској недостаје међународно признање, којег има у одређеној мери, али оно није у капацитету међународно признате државе, чланице у Уједињеним нацијама“.
Наравно, Милорад Додик је потпуно у праву што се тиче дефиниције из уџбеника и дефиниције по Дејтонском споразуму, али и поред тога, склонији сам веровању да ће Република Српска заиста учврстити свој статус државе тек остваривањем енергетског пројекта века, односно проласком огранка гасовода Јужни ток преко њене територије у дужини од 250 километара.
Подсетимо, говорећи о том пројекту, председник Додик је констатовао да ће гасовод омогућити грађанима и привреди јефтинији, алтернативни енергент, на основу којег ће Република Српска моћи градити своју енергетску стабилност у будућности, што је по његовом мишљењу од огромног значаја, јер то води привредном и економском развоју.
Дакле, чини ми се да је за нечију државност, поред свих важећих дефиниција, једнако важно, ако не и још важније, да је прати економска компонента, а за Републику Српску то је несумњиво Јужни ток. Другим речима, државност се најбоље постиже напуњеним цевима. Али да будем јасан – при том не мислим ни на какве цеви оружја, него на нешто још моћније, а то су цеви гасовода, напуњене руским гасом.
