Процес придруживања Европској унији држава Западног Балкана, укључујући Србију, трајаће још најмање деценију, будући да ће послије пријема Хрватске, која је у јулу постала 28. чланица, настати дуготрајна пауза, оцењује се у анализи „Десет година самоће“, коју су сачинили стручњаци за ЕУ из Берлина.
У анализи се наводи да ентузијазам за пријем земаља региона у ЕУ није умањен након избијања кризе у еврозони, већ је такав био и раније.
„У појединим земљама попут Нјемачке и Француске указано је на недовољну зрелост кандидата за чланство у ЕУ, као и на ограничену способност Уније да прими нове чланице. У тренутку када се неке државе ЕУ суочавају с пријетњом од државног банкрота и када међу грађанима Уније опада њен углед, доминира став да не би било одговорно да ЕУ натовари себи на врат проблематичне случајеве“, сматрају аутори.
Аутори студије су замјеница директора Европске академије у Берлину Андреа Деспот, као и Душан Рељић и Гинтер Сојферт, научни сарадници истраживачке групе „Спољни односи ЕУ“ на Немачком институту за међународне односе и безбедност, пише „Данас.“
Као једна од новости истиче се све чешћа разлика међу државама чланицама у ставовима у вези с додатним условима за земље које теже чланству, преноси „Данас“.
ЊЕМАЧКА ИНСИСТИРАЛА НА КОСОВУ
„У завршној фази приступних преговора, политика дубоког размишљања и условљавања постају од кључне важности, а праг за пријем нових чланица се подиже. На примјер, Европска комисија је у октобру 2011. препоручила да се Србији додијели статус кандидата, али је Нјемачка два мјесеца касније готово самостално издејствовала прописивање детаљних услова за Београд који су се односили на Косово“, указује се у студији.
Аутори наводе да се Београду замјера што од 2008. до 2010. у трећини случајева није позитивно одговорио на захтев Брисела да у међународним организација подржи ставове или мере за које се залагала Унија, а те ситуације су се, како се наводи углавном су се односиле на критике ЕУ изречене на рачун Кине или Русије.
За разлику од стручњака из Берлина, професор Економског факултета у Лјубљани Мојмир Мрак оцијенио је недавно да би Србија преговоре са ЕУ о приступању могла завршити у временском оквиру од пет година, као Словенија и Хрватска.
Мрак је истакао да Србија има „једну велику предност за преговоре – добру администрацију“, наводи „Данас.“
