Вијести, Регион

10 година од погрома на Косову

Београд – На данашњи дан навршава се десет година од мартовског погрома над Србина на Косову и Метохији, када је 17. и 18. марта протjерано 4.012 Срба.

Полагањем цвијећа на мјестима гдје су прије десет година из снајперског оружја убијени Боривоје Спасојевић и Јана Тучев, челници општине сјеверна Косовска Митровица, представници бораца и породица, подсјетили су на страдање Срба у мартовском погрому 2004. године за које ни данас нико није кажњен.

Специјални савјетник директора Канцеларије за Косово и Метохију и градоначелник сјеверне Митровице Горан Ракић истакао је и да забрана доласка министра задуженог за Косово и Метохију Александра Вулина показује да погром и терор над Србима трају и данас.

„Убиства, отимање имовине, протеривање са вековних огњишта, представљају егзистенционалне проблеме Срба за које нико никада није одговарао. Време је да сваки злочин над Србима добије име и презиме“, рекао је Ракић.

Предсједник Привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић подсјетио је да су бол, туга и патња присутни и послије десет година од погрома над српским становништвом.

„Злочинци и налогодавци нису откривени и кажњени, иако знамо са које стране је дошао талас насиља. Наша је обавеза да никада не заборавимо страдале и учинимо све да се више никада и нигде не понови 17. март и погром над Србима“ , рекао је Спирић.

„Тражимо од представника међународне заједнице да открију налогодавце и одговорне за страдање српског народа на Косову и Метохији, да се протеранима омогући повратак на огњишта, а оскрнављене и порушене цркве, манастире и гробља изграде и обнове“, рекао је Спирић.

Предсједник Скуштине сјеверна Митровица Ксенија Божовић затражила је од представника међународне заједнице, UNMIK-а и KFOR-а, „да покрену истрагу о злочинима почињеним 17. и 18. марта и починиоце и њихове налогодавце открију и казне“.

„Не треба само да прогањају невине Србе, него треба да пронађу и казне налогодавце и злочинце над Србима“, рекла је Божовић.

Син убијеног Боривоја Спасојевића, Драган рекао је новинарима да не очекује правду од представника Међународне заједнице и других правосудних органа на Косову и Метохији.

„Они се баве уклањањем Срба који су успели да задрже српски народ на овим просторима, да буду стожер окупљања, као што је случај са Оливером Ивановићем и Драгољубом Делибашићем који невини леже у затвору. Можда ће на крају они бити оптужени да су, својом појавом и гласним опредељењем за српску државу и српски народ, криви што се десио мартовски погром над Србима“, рекао је Драган Спасојевић.

Парастос у Приштини

Поменом у цркви Светог Николе у Приштини је обиљежена 10. годишњица мартовског погрома над Србима на Косову.

Помен страдалима у погрому служио је владика Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије, који је подсјетио на уништене православне храмове, српске домове и на протеривање са Косова.

„Оно због чега је наше срце данас тужно је што су наши суграђани и наши ближњи који су отишли са ових простора у избеглиштву и расејању. Мало њих се вратило, такорећи да нема повратка. И то је оно за чим данас жалимо. После 10 година од мартовског погрома и овај град овде и многи градови на Косову и Метохији су такорећи без Срба који су живели пре 1999. и 2004. године“, рекао је владика Теодосије, а преноси КиМ Радио.

Сјећајући се мартовског погрома, владика је рекао да су то били црни дани за Србе на Косову и да је Божије чудо да су спасени неки од највећих православних храмова.

Упркос томе, владика је позвао присутне на праштање и суживот са свима, истичући да „Косово и Метохија припада свима“.

У храму Светог Николе, који је и сам пострадао у мартовском погрому, данас је било стотинак вјерника, међу којима су били и градоначелник општине Грачаница Бранимир Стојановић, представници Канцеларије за Косово и Метохију, као и министри у косовској влади.

Помоћник директора Канцеларије за КиМ Мирко Крлић рекао је да погром Срба и даље траје, подсећајући да „не прође недеља, а да се не направи неки инцидент, нека неправда, неки притисак на штету Срба“.

„Наравно, ово је већ предуго, а тако пролазе сви злочини који немају свој судски епилог, судски процес. Све што тражимо јесте једнакост у праву на безбедност за сваког грађанина, на економски развој и просперитет, на опстанак на свом простору, опстанак у својој колевци на Косову и Метохији“, рекао је Крлић.

Замјеник косовског премијера Слободан Петровић рекао је да се 17. март не смије заборавити, али и да се не смије поновити.

„Ево и на данашњи дан желим да упутим поруку свима онима који имају мандат да пронађу починиоце да то и ураде. Оно што је јако важно је да са овог парастоса иду поруке помирења, поруке суживота што је посебно важно за све даље процесе који нас заједно чекају“, рекао је Петровић.

Министар за заједнице и повратак у косовској влади Далибор Јевтић рекао је да је мартовски погром у великој мјери зауставио процес повратка Срба и да је утицао на међусобно повјерење двију заједница.

Живка Савић, једна од ријетких Српскиња која је остала да живи у згради YU програма у Приштини, која је у насиљу из марта 2004. спаљена, рекла је да се „увијек када дође тај датум сећа тих слика“.

„Након десет година живота у Приштини, у једном тренутку помислите да се нешто промјенило, а када опет доживите нешто онда се разочарате и схватите да је све то само маска“, рекла је Савић.

У таласу насиља тада је убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбједности.

Повређено је најмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 вјерских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену. Тај храм, један од најрепрезентативнијих споменика срдењовековне Србије, епископско средиште српске цркве у средњем вијеку, монументални облик добио је у вријеме Краља Милутина (1282-1321), мада је и раније био архијерејско средиште призренског епископа српске цркве.

Црква је унеколико обновљена, прва литургија у њој служена је шест година касније, али трагови девастације и пожара нису отклоњени. То здање је 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНЕСКО-а, од недавно га, умјесто KFOR-а чувају припадници Косовске полицијске службе, који легитимишу сваког ко јој се приближи.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 мјесеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натјерали преко ријеке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у ријеци, што није било тачно.

Истрага UNMIK полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села“.

Терор албанских екстремиста осудили су Савјет безбједности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донијела резолуцију.

 

А шта штампа - српска штампа?

А шта штампа – српска штампа?

Дачић: Међународна заједница да казни починиоце

Предсједник Владе Србије Ивица Дачић оцијенио је да је међународна заједница, под чијим је протекторатом Косово и Метохија, дужна да изведе пред лице правде починиоце погрома над Србима, који се догодио на данашњи дан прије десет година.
„Влада Србије позива међународне мисије на Косову и Метохији да не игноришу насиље које се догодило пре десет година и захтева да се кривци за овај организовани погром и етничко чишћење изведу пред суд“, истакао је Дачић.

Дачић је упозорио да се мир не може градити уз скривање етничког чишћења и злочина, нити смије да се догоди да остану некажњени кривци за насиље, убиства, отимање имовине и паљење кућа, цркава и манастира, саопштено је из Владе Србије.

„Мартовски погром нас десет година касније упозорава да проблеме на Косову и Метохији не смемо да жгурамо под тепихж и да морамо да их решавамо дијалогом, јер ћемо само на тај начин обезбедити опстанак Срба у јужној покрајини и осигурати трајни мир у региону“, поручио је Дачић.

Извор: Глас Српске

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *