Видим да неки преко друштвених мрежа расписују огласе за алманахе и зборнике наглашавајући да поред српског радови могу бити на босaнском, црногорском и осталим језицима. На страну што је у највећем броју случајева најобичније антилитерално мешетарење, са свим особинама криминалне делатности и антиестетског и антикњижевног упросечавања, јер то није предмет мог интересовања у овом коментару. Интересује ме где су та господа учила „босански“ и „црногорски“ језик? У којој школи? Кумровачкој, или некој другој? Или су надзорни инспектори свих тих школа у Фашингтону?
Свет књижевности подразумева неговање матерњег језика и чување од политичких злоупотреба кад неко из злих намера, које имају све особине културоцида, један језик из политикантских разлога претвара у измишљене језике.
Манипулацијом језика до политичких циљева са очигледним антисрпством
Свако толерисање културоцида над српским језиком најгора је могућа политика!
Као човек коме је језик основно извориште и коначко уточиште, одговорно тврдим да лингвистика, наука о људским језицима, уопште не познаје политикантске, односно идеолошке и антисрпске језике босански и црногорски. Не познаје ни по једној од три лингвистичке осе: синхронијом која се бави искључиво једновременим приказом језика; ни са становишта теоријске лингвистике која се бави стварањем теоријских модела за опис појединачних језика, као и теоријама о језичким универзалијама, па ни са становишта примењене лингвистике која се бави обрадом конкретног језичког материјала; а најмање са становишта контекстуалне лингвистике која је концентрисана на понашање језика у свету, на друштвену функцију језика!
Теоријска линвистика, која обухвата фонетику, фонологију, морфологију, синтаксу, семантику, стилистику и прагматику не познаје могућност инаугурисања „босанског“ и „црногорског“ језика од постојећег српског.
Ни срж теоријске лингвистике, која се налази у изучавању одређеног тренутка у развоју језика, ни историјска лингвистика, ни структурална лингвистика, ни историјско-компаративна лингвистика, ни етимологија не познају логику стварања „босанског“ и „црногорског“ језика од постојећег српског.
Ни примењена лингвистика, а нарочито синтеза говора и препознавање говора, не познају ниједан разлог за стварање „босанског“ и „црногорског“ језика од постојећег српског.
Ако се удубимо у срж контекстуалне лингвистике: социолингвистику, антрополошку лингвистику и лингвистичку антропологију, нећемо чак ни уз помоћ најмоћнијег микроскопа наћи ниједан ваљан лингвистички разлога за прављење „босанског“ и „црногорског“ језика од постојећег српског, баш као што не налазе ниједан ваљани разлог ни остале интердисциплинарне области лингвистике које укључују језичку аквизицију, еволуциону лингвистику, стратификациону и когнитивну лингвистику.
Да поновим, не може да се оправда наметање политичких језика и сакаћење постојећег, јер тај културоцид над српским језиком са стварањем политичких и антисрпских језика „босанског“ и „црногорског“, ни у једној области лингвистике нема утемељење у: фонетици, фонологији, синтакси, семантици, прагматици, етимологији, лексикологији, лексикографији, теоријској лингвистици, историјско-компаративној лингвистици, дескриптивној лингвистици, језичкој типологији, корпусној лингвистици и семионтици!
Дакле, нека ми неко одговори где су и у којим школама медиокритети, националне штеточине, политички дилетанти и језичке незналице учили „босански“ и „црногорски“ језик!
Петар Милатовић: Толерисање културоцида над српским језиком најгора је могућа антисрпска политика!
Да закључим, сви који на било који начин бране вештачке, идеолошке, политикантске, антисрпске језике, који су створени од постојећег српског језика, на делу показују најгору могућу острашћеност према сопственом народу и матерњем језику, дакле саучесници су стравичног КУЛТУРОЦИДА НАД СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ!
Извор: http://slovoslovlje.info/2015/04/blog-post_84.html
Вијести о: Да ли смо заборавили речи Лазе М. Костића „Свака употреба латинице за српски језик је антисрпски чин“?
Да ли смо заборавили да је пре 99. година ћирилица у Србији била забрањена?
