Вијести, Мишљења

НЕМАЧКИ ФИЛОЗОФ: Ширење ЕУ је меки имепријализам

БИВШИ МИНИСТАР КУЛТУРЕ НЕМАЧКЕ УПОЗОРИО ДА ЗАПАД БЕЗРАЗЛОЖНО РУСИЈИ ПРИПИСУЈЕ НЕОИМПЕРИЈАЛИЗАМ

  • Јулијан НИДА-РУМЕЛИН: Сједињене Државе су се током последњих деценија понашале истински као империјална држава, „која је сматрала да има право да одлучује који је режим легитиман, а који није, односно кога траба свргнути,као у Ираку или Либији, а кога треба подржати, у Саудијској Арабији или Авганистану
  • Са аспекта стечених територија, Европску унију треба сматрати још већом империјалном силом него САД. Ствара се утисак да је својом стратегијом ширења на исток ЕУ имала за циљ да Русији одузме и последњу зону њеног економског утицаја

         ЗАПАДНЕ земље не примећују исту тенденцију код себе када умерену политику Русије проглашавају за неоимперијализам, истиче познати немачки философ, бивши министар културе Савезне Републике Немачке Јулијан Нида-Румелин.

         У тексту који је објавио немачки лист Stern, он упозорава да такви двојни стандарди могу довести до озбиљних сукоба.  

         Као и током рата у Ираку, медији се не супротстављају идеологизацији спољне политике Запада, констатује Нида-Румелин, већ Русију стално оптужују за неоимперијализам. Међутим, таква политика, негодује овај философ, усмерена је на стварање империје, успостављање контроле над новим територијама и народима.

         Политика Велике Британије у XIX веку била је империјалистичка; неку врсту империјализма имао је и Совјетски Савез према државама – сателитима, а сфера утицаја савремене Русије значајно се смањила у поређењу са совјетском епохом, истиче философ, тако да Русија данас, без обзира на велику територију, заостаје за совјетском империјом по броју становника, економској и војној моћи.   

         Зато је „прилична дрскост“ у оваквим условима говорити искључиво о неоимперијализму Русије, сматра философ.

         Сједињене Државе су се током последњих деценија понашале истински као империјална држава, „која је сматрала да има право да одлучује који је режим легитиман, а који није, односно кога траба свргнути,као у Ираку или Либији, а кога треба подржати, у Саудијској Арабији или Авганистану“.

         А са аспекта стечених територија Европску унију треба сматрати још већом империјалном силом него САД. При том ЕУ своју територију и сферу утицаја шири у „мекој форми“, уз помоћ „економског просперитета као мамца“, а не претњом применом војне силе, као што то чине САД. На пут пуноправног чланства у ЕУ земље ступају тако што потписују споразум о асоцијацији – а за тај процес, пише Нида-Румелин, карактеристична  је „необична спољнополитичка наивност“.

         У случају са Украјином ова стратегија је претрпела пораз, истиче философ.

         У Бриселу су настојали да земљу на чијој се територији налази Црноморска флота РФ учине чланицом ЕУ. Били су предлози да се она интегрише у европску привреду, иако Украјина за то уопште није била спремна, судећи по висини њеног БДП. Земљом владају олигарси, без обзира које снаге побеђују на изборима – проевропске или проруске.

          „Ствара се утисак да је својом стратегијом ширења на исток ЕУ имала за циљ да Русији одузме последњу зону њеног економског утицаја. У сваком случају, упада у очи чињеница да се ни једном није расправљало о предлогу Владимира Путина да се формира зона слободне трговине од Лисабона до Владивостока, док су се Украјини и другим земљама у региону све чешће давале примамљиве понуде“ – закључује Нида-Румелин.

         При том, напомиње аутор, ЕУ и САД имају намеру да створе јединствену зону слободне трговине (Трансатлантско трговинско-инвестиционо партнерство), што би Русију лишило привилегованог приступа европском тржишту.  

         Нида-Румелин позива новинаре да укључе „спољнополитичкку машту“ и замисле ситуацију у којој се нашла руска влада: „На истоку је дуга граница са Кином – другом суперсилом, која постаје све агресивнија, на југу – растући исламизам, на западу – процес откидања „тампон држава“ Источне Европе“.

         Ако и за ово нема довољно маште, аутор текста предлаже да се замисле САД у сличној ситуацији:  

          „Знамо како су Сједињене Државе реаговале када су изгубиле зону утицаја на југу, када су пали режими у Јужној Америци које је подржавала CIA и биле изабране социјалистичке владе. Замислите да су Канада и Мексико потписали споразум са Руском Федерацијом или чак ступили у руски војни савез. Зар било ко озбиљан мисли да би САД могле то да отрпе?“.

         На тај начин, закључује немачки философ, оптужбе на рачун Русије су „јасан пример двојних стандарда и разних оцена сличних ситуација“.

Јулијан Нида-Румелин

Јулијан Нида-Румелин

Прекори за неоимперијализам, закључује Јулијан Нида-Румелин, изгледају као пропаганда рата и само воде заоштравању ситуације у Украјини, а до чега може довести слична ескалација, показује предисторија Првог светског рата.

Превод: Горан ШИМПРАГА

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *