Вијести, Мишљења

Мирјана Бобић – Мојсиловић: Кривци за бомбардовање Србије 1999. – плаћеници

МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: И Срби и странци који су били за бомбардовање Србије 1999. очигледно је да су били плаћеници

Вест је стигла као гром из ведра неба: бивши канцелар Немачке Герхард Шредер признао је ове недеље у Хамбургу, на скупу који је организовао недељник “Цајт”, да је напад НАТО на Србију 1999. представљао кршење међународног права, признавши да је међународно право било кршено и док је он био канцелар Немачке, у време када је трајао конфликт у Југославији. Бивши немачки канцелар објасни је да су НАТО авиони тада бомбардовали једну суверену државу, а да притом Савет безбедности о томе није донео никакву одлуку.

За грађане Србије ово објашњење није никаква новост – сви су у овој земљи знали да је бомбардовање Србије кршење међународног права, али је изненађујуће да се неки НАТО политичар усудио да петнаест година касније призна тако нешто. Бомбардовање тадашње СР Југославије имало је језиве последице – земља је поцепана, отето је Косово, а учинак “Милосрдног анђела”, који је засипао ову нашу “кућу насред пута” бомбама са осиромашеним уранијумом је језив – број оболелих од рака, на пример, драматично је повећан.

Изјава Герхарда Шредера (који је, руку на срце, и тада одбио захтев САД да се Немачка припреми за копнени напад на Југославију, рекавши да не може да шаље војнике Бундесвера тамо где је Вермахт оставио крваве трагове), наравно, неће ништа променити, сада, петнаест година касније. Ми смо ту где јесмо, карте су подељене и та партија је завршена, и једино што за нас може имати каквог-таквог значења је мала сатисфакција, али то ни у ком случају не значи да ће се наша позиција у реду за Европу због тога поправити. Подсећање на злочин НАТО према Србији, међутим, није изазван нечистом савешћу, већ чињеницом да је бивши немачки канцелар ову изјаву дао поводом ситуације на Криму. Одбрана истине и правде и међународног права стигла је због Русије и Украјине, то јест због мале чињенице да је Шредер директор гасовода “Северни ток”.

Да је запослен у некој америчкој компанији песма би била сасвим другачија, зар не? У међувремену, демократија се диљем света “уводи” на све расположиве начине – преко тенкова и бомби, до такозваних плишаних револуција. Србија је била, очигледно, огледно добро, успели експеримент за ломљење кичме једној сувереној земљи усред Европе, модел новог покоравања света.

Мирјана Бобић – Мојсиловић

Мирјана Бобић – Мојсиловић

Али, то сазнање ништа неће променити – то што је у Србији било оних који су јавно подржавали бомбардовање своје земље, и што ни данас ником од њих не пада на памет  да се угледају на Шредера, говори у прилог тужној чињеници да су наше колективне несреће резултат нечијих туђих срећа. Зависи од тога са чијег платног списка долази истина.

Хоћемо ли, онда, доживети да једног дана сазнамо и још неке истине о нашим несрећама. Хоће ли се још неки страни политичари сетити још неких неправди учињених Србији? За последњих 25 година, а то је, на пример, цели живот наше деце, преживљавали смо само ужасе, санкције, јад, беду, ратове и неизвесност, и ниједно извињење не може нам вратити време које су прождрали скакавци. Двоструки стандарди су начин на који функционише свет.

Дакле, ако је Шредер могао да се присети међународног права откада је на платном списку руске компаније, сасвим је разумно је читати и све остале изјаве о правди, праву, демократији и миру у свету у контексту “платних картица”. Дакле, и они који су се залагали за бомбардовање Србије, и аплаудирали сваком њеном посрнућу и свакој невољи, јесу плаћеници?

“Синдром Шредер” је опис политике данас: велики имају “права на грешке, али злочин увек припада малима.

Извор: Новости

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *