ЈУЖНИ БЛОК – Бесмисленост савремене политике најбоље се види из сулуде политике Брисела и Вашингтона. Како објаснити чињеницу да се ЕУ снабдева гасом из Русије северним краком гасовода, али да не може да се снабдева гасом из јужног крака гасовода? Ако је проблем Русија, зар није логично да Брисел прекине и северни доток гаса до Европе? Није ли важно да се не ради са Русијом? Зашто би се радило са Русијом северним краком гасовода, а противило да се ради јужним краком? Да ли кроз северни крак протиче неки други гас? Да ли Јужни ток садржи нешто посебно у себи? На том питању огледа се суманутост европске политике. Ако је Русија проблем и ако је гас проблем, зашто тај проблем није присутан и у Северном току, него само у Јужном току?
Шта то садржи Јужни ток, што нема Северни ток? Закључак се сам намеће. Проблем Јужног тока није ни Русија ни гас. Проблем Јужног тока су земље којима протиче тај гас. Уколико би се реализовао пројекат Јужни ток, онда би се велики новац слио у земље јужне Европе. Велики грађевински радови би значајно попунили празне и опљачкане буџете ових земаља. Али, постоји још нешто важније. Проласком Јужног тока, земље југоисточне Европе постају енергетски везане за Русију и руски гас, добијају гас по много нижој цени, што омогућава њиховим привредама да постану конкурентне у односу на земље северне Европе и , на крају, врло важно, проласком руског гаса ка централној Европи ове земље значајно зарађују.
Северна Европа не може да поднесе да Југ Европе постане развијен и везан за Русију. Север је научио да буде богат и да експлатише неразвијени и лењи Југ. Таква политика мора да се настави. Интереси Севера су интереси ЕУ. На Југу живи нижа раса. Најгори од сви су Срби. Мали Руси, како их Север зове. Е, ти, непослушни Срби су увек били велика опасност за Север. Опасност да се слободарски дух не рашири по поробљеној Европи. Зато Србе треба кажњавати на сваком месту. За сваки случај.
РУСИЈА – У великој борби за повратак на светску политичку сцену, Русија нема времена за губљење. Води се велики економски рат против Русије. Режимски плаћени аналитичари нападају Русији, окривљујући Путина да је издао Србију, јер прикривају праву истину о томе да је неспособни премијер Аца Драмосер дилетант, који Србију води у пропаст. Издајнички режим жели сада да оправда себе за катастрофалну политику коју води. У рату империја, где једна губи доминацију а друга , из дана у дан, постаје све снажнија, мали могу да страдају и да буду колатерална штета. Важно је то да мали на време схвате и да своју државну политику прилагоде новим услови на светском тржишту. Уколико то мали не разумеју, онда је то њихов проблем.
Није проблем великих сила. Велике силе ратују и калкулишу. Њих мали занимају само у оквиру својих личних интереса.Тачније, троше мале да би се докопали својих интереса. И ту нема милости. Нема сентимента. Тако раде све велике силе. Позивање на братске односе, љубави или савезништва је погрешно. То у данашњим условима, желим да појасним, значи следеће. Путин води рат на три фронта. Политички, војни и економски. Политички односи победу на свим фронтовима. Прави нове политичке савезе са Кином, Индијом, Бразилом и земљама које су у успону. Окупља око себе бивше чланице СССР да би се заштитио од даљих продора на територију Русије. Одлазак у Узбекистан на ноге њиховом пргавом и тврдоглавом председнику и пристајање на све његове услове, мудра је државничка политика. Путин показује смиреност џудисте, који противника спрема за „туш“.
На војном плану, успео је да избегне војни улазак у Украјину, како су тражиле многе острашћене незналице, желећи да се Путин брзо обрачуна са крсташима. То је била велика одлука. Улазак руске војске у Украјину би био катастрофалан потез. Овако, смирен у доношењу великих одлука, успео је да припоји Крим и да будућу државу Новорусију измакнне од контроле острашћених неолиберала из Кијева. За прву рунду доста.
Убрзано наоружавање Русије и војне параде са најмоћнијим савременим оружјем само су доказ да Путин разуме светску политику. Уколико пропадну сви договори и преговори, онда се интереси морају бранити оружјем. Нажалост, то је тако увек у историји. Ко је јачи тлачи. Уколико желите да се ослободите тлачења, морате имати снагу. Трећи фронт на коме се води борба је – економија. Последњих неколико месеци на тржиштима се води велики рат. Шпекулантни са Вол Стрита, испуњавајући наредбе Великог Брата, напали су Русију обарајући цену нафте, злата и јачајући долар.
Слободног тржишта више нема, знали смо то одавно, али сада Велики Брат показује сву своју бруталност. Оборена је цена нафте на 64,88, у тренутку док овај текст пишем у холу хотела у Алматy Казакстан, јер Велики Брат зна да је руски буџет пројектован на 110 $ за барел, па оволико обарање цене нафте директно погађа Русију. Каква је економска логика ОПЕЦ-а да оволико обори цену нафте на светском тржишту? Зашто би Саудијска Арабија и остале земље радиле против сопствених интереса? Ко плаћа њихове тржишне губитке? У економији се увек зна ко плаћа. Потпуно је јасно да је Велики Брат наредио да се обара цена нафте, јер то Русији наноси велике губитке. Земље ОПЕЦ-а само спроведе наредбе.
Економија је мртва. Политика је важна. Колонијална политика Империје у растројству. Пред таквом насилничком политиком губи се независност држава и народа. Русија је устала да заштити своје националне и државне интересе. Нема другог избора. Између слободе и понижавања, Русија је изабрала своју слободу. Путин је неколико пута у последњих неколико недеља о томе говорио . Нема одступања. Нема резервне варијанте. Ко је разумео, нека сам доноси одлуку. У великој игри мали су губитници, ако не схвате да они не могу да утичу на ток игре. Мали морају да се склоне и воде рачуна о својим интересима.
Пошто је Вашингтон приморао Брисел да обустави пројекат Јужни ток, Русија је морала, бранећи своје интересе, да повуче нове потезе. Приморана је да нађе друго решење. Тако је отпочео разговор са предузимљивим Турцима и прорачунатим Грцима. И једни и други су одлични трговци. Знају да је Русија економски нападнута и да мора да се брани. Понуда Русије да се крај Александополиса направи заједничко гасно место за продају се не може одбити. Интересантно је колико су Турци вешти и предузимљиви. Сваке недеље стотине милиона долара и евра зарађују на ембаргу Русије. Њихов премијер није, попут нашег несретника, увео санкције својим привредницима, него их поспешују да успешно раде са Русијом. Али, то је наш проблем. Било како било, оптуживати Русију за издају Србије је срамно. Није Русија издала Србију, него Србију воде дилетанти и издајници, који су добили задатак да униште Србији.
СТРАТЕГИЈА – Србија нема никакву националну и државну стратегију. Катастрофална спољна политика курвања на све стране, писао сам о томе неколико месеци уназад, доноси сада најгора решења.Таква политика мора да се промени. Уколико одмах не променимо спољну политику, невоља ће бити све већа и већа. Међутим, спољну политику да бисмо променили морамо да променимо политику и садашњу власт. Нема нам спаса са оваквим лудацима, манијацима и битангама на власти.То је услов свих услова. Све је повезано. Лоша власт-лоше управљање државом-лоша економија-лош животни стандард. Тај ланац сиромаштва и проклетства морамо да прекинемо. То не могу да раде напаљени клинци, пропалице, фалсификатори и пијани демагози. Требају нам нови људи за нову стратегију
Чувари ћирилице: Недавно је динар био само ћириличан. Да ли то још неко памти?
ДИНАР – Грађани су преплашени. Динар из дана у дан пада. Гувернерка је спокојна. Премијер говори о стабилности! Хвали се да су историјски резултати његове владе. Историјске реформама. Све је код премијера историјско и велико. И његова издаја и конвертитство је историјско. Динар не може да се одбрани. То је једина истина. Привреда која производи и извози може да донесе стабилност динара. Производња пада. Више увозимо, него што извозимо.
Историјски су нам дефицити. Историјски губици. Историјско задуживање. Прошлог месеца 154 евра у секунди. Суманута политика задуживања и трошења незарађеног, нагомилани губици и вођење погрешне, неолибералне економске политике сигурно доводи до пропасти динара. Када динар пропадне за неколико динара, то није тако страшно према ономе шта тек динар чека. Његова реална вредност је преко 260 динара за један евро. То вештачко брањење курса динара ће нас скупо коштати.
Када престане суманута политика задуживања по сваку цену, када престане доток дрогираним новцем, онда ће уследити крах. Најопасније се може догодити да се то деси у једном дану. За свега неколико сати. Писао сам о пропасти рубље 19.08.1998. То, нажалост, може да се догоди динару. Последице тога су катастрофалне по државу и народ. Догађаји се могу отргнути контроли. То је погубно по судбину Србије. Опомињем, не смемо да дозволимо да се догађаји отргну контроли. Зато годинама предлажем да одговорна национална елита изађе са националним пројектом за спас државе.
Спречавање економског краха је могуће једино уколико се изведе – ПРОГРАМИРАНИ БАНКРОТ. Све елементе те економско-финансијске операције сам изнео. Нико из стручне јавности није смео да се огласи. Уплашени пред догађајима који следе, немају храбрости да грађанима саопште истину. Истина је поразна. Грађани то знају. Чекају да им неко из власти истину саопшти. Нажалост, неодговорна власт шири демагогију. Рачун за наплату је стигао. Морамо бити разумни.
КАЗАКСТАН – Читаву недељу сам у Казакстану. Текст пишем у немогућим условима, док моји партнери из Швајцарске и Италије преговарају са банкарима из Јужне Кореје око бизниса у Казакстану. Напољу је минус 22 степена. Земља је чаробно лепа. О људима и утисцима следећи пут. Ево једног интересантног мог запажања за све демократе. Казакстан и Белорусија су осуђене од демократског света да имају диктаторе. Много ружних речи је написано о тим земљама. Али, ни Казакстан ни Белорусија нису економски разорене. Ниси имале ратове. Нису имале распродају националног богатства. Све су сачували и сада, после 24 године од распада совјетског социјализма, пошто су све ресурсе сачували, спремни су за инвеститоре. Хотели су пуни странаца који, трагајући за здравим тржиштима, долазе да направе посао. Казакстан није применио погубну неолибералну политику, него су бранили своје државне и националне интересе. Сада су идеални за инвеститоре, који беже од нарастајуће кризе. Питање које се намеће, на основу трагичног искуства Србије, шта је било боље? Не желим ништа да одговорим. Само постављам питање. Сами пронађите одговор.
Алматy, 11.12.2014
Извор: Бранко Драгаш
Вијестио: Кад је Србија била држава, и динар је био само ћириличан. И у новијој историји је динар био само ћириличан под деда Аврамом. Зашто и данас није само ћириличан? Коме је сметала ћирилица без латинице? Европејцима?
ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.Срб/picture/2034/category/275-недоследности
http://www.vijestio.com/vijesti/region/dve-decenije-cirilicnog-dinara/
