- Влада Матеа Ренција почела да говори о помоћи финансијском сектору тек после референдума у Великој Британији, крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака. Два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака – Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana и UniCredit – опала је за трећину
- У овом тренутку дуг више европских земаља, као што су Грчка, Италија и Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће
- Председник Европске централне банке Марио Драги упозорио да монетарно-кредитна политика ЕЦБ није у стању да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација таква да може нанети суштинску штету еврозони
ФИНАНСИЈСКИ систем Италије могао би да доведе до пуне дестабилизације еврозоне.
Према недавном истраживању ММФ, италијанске банке су се суочиле са озбиљним изазовима везаним за ниску рентабилност и кредите који не могу да се врате. Према стању за 2015. годину, укупна задуженост банака износи више од 360 милијарди евра, што је једнако отприлике четвртини БДП те земље.
У том светлу, рејтинг премијера Матеа Реција се значајно смањио, он ризикује да изгуби своју функцију уколико не увери ММФ и Евроску централну банку да су неопходна значајна финансијска улагања у банкарске структуре Италије.
Како је московском дневном листу „Известија“ рекао посланик Покрета пет звезда у Европском парламенту, члан његовог спољнополитичког одбора Фабио Масимо Касталдо, одговорност у потпуности сноси Матео Ренци.
– Криза се није догодила одједном. Највише је страдала банка Monte dei Paschi di Siena, која има блиске везе са Демократском странком (владајућа партија у Италији чији је лидер премијер државе). Неоправдани политички притисак у комбинацији с неуспешним реформама, које су довеле до поделе комерцијалне и инвестиционе банке, узроковали су некажњено кршење прописа од стране појединих лица на штету инвеститора. Наставак спасавања банака средствима депонената и пореских обвезника без гаранција да ће бити враћена није само погрешна одлука која повећава неповерење Италијана у европске и националне институције него угрожава и стабилност еврозоне – нагласио је европски посланик.
По његовим речима, Ренци, иако се позиционира као лидер левице, заправо ништа није предузео да би елиминисао неједнакост, смањио ниво сиромаштва и генерално побољшао економске показатеље.
Због тога је рејтинг Демократске стране значајно опао. Сада највећу подршку у земљи има Покрет пет звезда, чија је једна од тачака у програму напуштање еврозоне.
На јунским општинским изборима представници Пет звезда победили су у 19 од 20 изборних округа. По први пут градоначелнице су постале представнице те партије – у Риму и Торину.
– Наши недавни и најважнији избори сведоче да нас људи подржавају. Ми смо се одрекли 47 милиона евра колико нам је следовало после избора, смањили смо примања чланова парламента и европских посланика укупно за 16 милиона евра. Та средства смо усмерили на помоћ малим и средњим предузетницима. Захваљујући том новцу је у земљи отворено 2.247 нових предузећа. Све те мере су усмерене на то да се Италија промени, ми желимо да подржимо грађане који из неког разлога више нису потребни, да им дамо могућност да се преквалификују, да се врате на тржиште рада – казао је исти посланик.
Влада Италије је почела да говори о помоћи финансијском сектору после референдума у Великој Британији крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака, два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака – Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana и UniCredit – опала је за трећину. Власти су одмах почеле да разматрају могућност рекапитализовања тих структура.
– Brexit је открио неочекивани парадокс – уместо да се анализирају узроци таквог резултата, да се схвати због чега су Британци незадовољни европским пројектом, владајуће класе су наставиле да исмевају нове политичке снаге, које се не слажу с актуелном политиком и оптужују их да се то догодило њиховом кривицом. Несумњиво је да смо незадовољни политиком Брисела, очигледно је да се одвија процес германизације читаве Европе. Такође се не слажемо са курсом спољне политике: у таквим условима ресетовање односа с Русијом мора бити приоритет. Наша странка се залаже за хитно укидање апсурдних санкција, политички бескорисних, које уз то наносе непоправљиву штету Италији, нарочито у прехрамбеној индустрији, текстилној и аутомобилској. Да смо сада на власти, то питање би било решено као прво. Али, и сада настављамо да се боримо за укидање рестриктивних мера против Русије – нагласио је Касталдо.
Уосталом, прво је потребно донети мере за оздрављење банкарског система Италије. Међутим, извор „Известија“ близак финансијским структурама Италије изјавио је да ће бити веома тешко спровести рекапитализацију италијанских банака, пошто је показатељ рентабилности веома низак.
– Проблем са нефункционалним кредитима присутан је у Италији одавно. Банке праве огромне резерве за неповољне кредите, смањујући на тај начин свој капитал. Италија је пропустила тренутак да оздрави свој финансијски систем, и сада је потребна рекапитализација. Поред тога, привлачење нових средстава неће ићи лако, пошто је показатељ рентабилности сопственог капитала ROE, или повраћаја, на целом европском простору веома низак – казао је саговорник „Известија“. – У овом тренутку дуг многих европских земаља, као што су Грчка, Италија, Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће.
Он је додао да на расположење инвеститора утиче недавни излазак Велике Британије из ЕУ.
– То је натерало многе да повуку средства и уложе их у безбедније пројекте. Једини излаз је помоћ ММФ И ЕЦБ – истакао је Касталдо.
Председник ЕЦБ Марио Драги је нагласио да монетарно-кредитна политика централне банке није способна да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација способна да нанесе суштинску штету еврозони.
Извор: Факти.рс
У вези са сликом од 5. евра, да подсетимо:
Од 2. маја 2013. је у оптицају ћирилични евро.
Новчаница од пет евра садржи реч „евро“ која је први пут исписана на ћирилици.
На конференцији Националне банке Бугарске (БНБ) је саопштено да је овим кораком дат подстрек примени ћириличног писма у еврозони, као и да се проширује утицај евра као глобалне валуте.
„Око 200 милиона људи широм света користе ћирилично писмо, међу којима су и Бугари, као пуноправни грађани ЕУ, а који ће сада бити у стању да реч евро са новчанице читају на националном језику“, наводи БНБ.
С озбиром да је Бугарска једина земља ЕУ која користи ћирилицу, а још увек није чланица еврозоне, исписивање речи евро ћирилицом се тумачи као политички сигнал поверења ЕЦБ-а у будуће проширење еврозоне.
Две земље кандидати, Македонија и Србија, такође користе ћирилично писмо, додаје сајт „Еуроактив“.
Нове новчанице из серије „Европа“ од 10, 20, 50, 100, 200 и 500 евра наћи ће се у оптицају у наредних пет година.
