Вијести, Култура

Чворовић: Власт да се не заноси искоријевањем ћирилице из Никшића јер нијесмо у Вуковару

Умјесто да се баве рјешавањем нагомиланих економских проблема грађана у општини Никшић, локалне власти су одлучиле да све расположиве потенцијале ставе у службу отвореног рата против ћирилице, сматра одборник Демократске народне партије у Никшићу Илија Чворовић.

Он је поручио владајућој партији да „уколико не умију и не знају да раде посао којег су се прихватили, поднесу оставке“.

„Пустите да то раде они који знају и умију и не заносите се са протјеривањем ћирилице из Никшића, јер Никшић није Вуковар. Никог не смије да чуди што је локална власт одлучила да настави са акцијом која је почела од позоришта, када је на опште запрепаштење грађана осванула латинична табла. Од оних који су спремни да изигравају народну вољу како би се дочепали власти не може боље ни очекивати“, казао је Чворовић.

Ћирилицом или латиницом - установа културе. „Никшићко позориште“ - да ли је свеједно?

Како је указао, Никшић тренутно има 527 радника, а од 2012. године када је опозиција побиједила на локалним изборима тадашња власт је издала преко 100 рјешења на неодређено вријеме запосленима у општини и још толико у јавним установама и предузећима што укупно износи преко 200.

„Рачунајући да ће са додатим оптерећењем на дуг који је тада био изнад 45 милиона еура колико је општина била задужена у моменту када су од опозиције изгубили изборе, кроз финансијско исцрпљивање и банкрот Никшића поново дочепати власти. Већина запослених у том периоду је без икакве систематизације гурана у општину а једине пословне референце биле су партијска књижица и родовско-племенски односи са локалним моћницима. Скупштина општине Никшић је недавно донијела одлуку о милионском задужењу како би се исплатиле отпремнине за 100 радника који су тада добили радна мјеста. Очигледно са намјером да се отвори простор и припреми терен за примјену стратегије један запослени четири гласа за нове изборне процесе и поновно изигравање народне воље“, констатовао је Чворовић, уз назнаку да по европским стандардима тај број запослених радника мора бити максимално од 280 до 300.

Извор: ЦДМ.ме

Вијести о…: Да ли се Србија латиничним декларацијама на производима које извози у БиХ и Црну Гору придружује таквом протеривању? Шта раде министарства трговине и (не)културе? Да ли то постајемо глобалисти и у култури уништавањем српског писма?

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *