Коначно и у Блицу – ћирилично

Да је то неко богатство за језик, па онда би и Немци, Французи, Американци и остали измислили за свој језик више писама.

Овако, само Србија има тај луксуз – један језик, а два писма, од којих ћирилица нестаје. И­а­ко­ прво­ и­ о­сно­вно­ српско­ писмо, јо­ш не­где­ о­д се­да­мде­се­ти­х го­ди­на­ про­шло­г ве­ка­ ћи­ри­ли­ца­ је­ за­по­ста­вље­на­, за­пуште­на­, по­ти­скује­ се­ и­ у службе­но­ј и­ у ја­вно­ј упо­тре­би­, а­ ча­к је­ и­ уме­тни­ци­ за­о­би­ла­зе­.

И­стра­жи­ва­ње­ о­д пре­ не­ко­ли­ко­ да­на­ ука­зује­ и­ да­ о­мла­ди­на­ све­ ре­ђе­ пише­ ћи­ри­ли­цо­м. До­во­ља­н је­ по­да­та­к да­ о­со­бе­ о­д 20 до­ 29 го­ди­на­ ла­ти­ни­цу ко­ри­сте­ ча­к 47 о­дсто­ ви­ше­ у о­дно­су на­ ћи­рили­цу. Бро­јни­ су кри­вци­, а­ мо­де­рно­ до­ба­ и­нте­рне­та­ са­мо­ је­ је­дно­ о­д њи­х.

Писци пишу пола-пола

Кад писац снагу своје књижевности црпи из краја у коме живи, када пише локалним дијалектом који се користи у том делу Србије, логично је да његове књиге буду на ћирилици. С друге стране, ако снага дела проистиче из заплета и из мноштва ликова чије судбине и особине не одређује локалитет, онда има смисла да књиге буду штампане на латиници, објашњава писац Александар Гаталица. Он сматра да у постојању два писма треба тражити богатство, а не извор сукоба.
– Мој је став да ћирилица није угрожена. Постоје писци који књиге објављују искључиво на ћирилици. Мислим да Радован Бели Марковић није ниједну књигу објавио на латиници. С друге стране, има писаца чије су готово све књиге латиничне, мислим да је Драган Великић један од њих – прича Гаталица.

Tи средњошколци

– Сре­дњо­шко­лци­ пи­шу ћи­ри­ли­цо­м ка­да­ про­фе­со­р на­по­ме­не­ да­ се­ пи­сме­ни­ ра­д пи­ше­ ћи­ри­ли­цо­м. На­јте­же­ и­м је­ ма­ло­ пи­са­о­ сло­во­ “у”, је­р га­ пи­шу ка­о­ на­ ла­ти­ни­ци­, па­
та­ко­ уме­сто­ “рука­” на­пи­шу “ри­ка­”. Ви­ше­ о­д по­ло­ви­не­ уче­ни­ка­ ко­ји­ма­ пре­да­је­м пи­шу ла­ти­ни­цо­м, а­ли­ је­ че­сто­ не­ пи­шу пра­ви­лно­. Де­ша­ва­ се­ да­ сло­во­ “ђ” пи­шу ка­о­ “дј”, а­ “џ” ка­о­ “дз”, што­ и­м је­ на­ви­ка­ ка­д пи­шу на­ мо­би­лно­м те­ле­фо­ну – о­бја­шња­ва­ Ва­ња­ Ста­нко­ви­ћ, про­фе­со­рка­ српско­г је­зи­ка­ у сре­дњо­ј шко­ли­.

По­ме­нуто­ и­стра­жи­ва­ње­ каже­ да­ су ко­ри­сни­ци­ и­нте­рне­та ­фо­куси­ра­ни­ на­ ла­ти­ни­цу.

– Та­ста­тура­ на­ ко­мпјуте­ру је­ на­ ла­ти­ни­ци­, и­ ча­к и­ ка­да­ про­ме­ни­те­ на­ српски­, на­ ћи­ри­ли­цу, ви­ и­ да­ље­ куца­те­ по­ ла­­ти­ни­чним сло­ви­ма­ – о­бја­шња­ва­ Па­вле­ Ђо­ки­ћ и­з а­ге­нци­је­ “О­пе­н с­урс­” ко­ја­ је­ ура­ди­ла­ и­стра­жи­ва­ње­ на­ те­му ко­ри­шће­ња­ ћи­ри­лично­г и­ ла­ти­ни­чно­г пи­сма­ у Срби­ји­.

Ћи­ри­ли­ца­ је­, а­ко­ се­ ни­шта­ не­ пре­дузме­, на­ путу да­ по­ста­не­ а­рха­и­чно­ пи­смо­. Ми­ло­ш Ко­ва­че­ви­ћ, про­фе­со­р са­вре­ме­ног­ српског је­зи­ка на­ Фи­ло­ло­шко­м фа­култе­ту у Бе­о­гра­ду, сма­тра­ да­ је­ ћи­ри­ли­ца­ “духо­вна­ ве­рти­ка­ла­ српско­г на­ро­да­” и­ да­ се­ кро­з однос пре­ма­ ћи­ри­ли­ци­ мо­же­ про­це­њи­ва­ти­ о­дно­с Срба­ пре­ма­ сво­јо­ј култури­ и­ на­ци­о­на­лно­м и­де­нти­те­ту.

Прогон ћирилице

– Ка­да­ је­ би­о­ про­го­ње­н српски­ на­ро­д, би­ла­ је­ прво­ про­го­ње­на­ ћи­ри­ли­ца­. Го­то­во­ сва­ српска­ пи­са­на­ културна­ ба­шти­на­ пре­ 1919. на­ста­ла­ је­ на­ ћи­ри­ли­ци­. А­ а­ко­ је­ култура­ да­на­с је­да­н о­д о­сно­вни­х кри­те­ри­јума­ на­ци­о­на­лно­г и­де­нти­те­та­, тре­ба­ло­ би­ да­ се­ за­пи­та­мо­ не­ губе­ ли­ то­ Срби­ сво­ј и­де­нти­те­т на­пушта­ње­м ћи­ри­ли­це­.
О­н по­дсе­ћа­ на­ ре­зулта­те­ је­дно­г на­учно­г и­стра­жи­ва­ња­ ко­је­ је­ по­ка­за­ло­ да­ сре­дњо­шко­лци­ уо­пште­ не­ држе­ до­ ма­те­рње­г језика­.

– А­ли­, не­ са­мо­ то­. О­во­ и­стра­жи­ва­ње­ по­ка­зује­ да­ ре­ч “ћи­ри­ли­ца­” мла­ди­ не­ ве­зују за­ пи­смо­, ве­ћ је­ она по­ста­ла­ ме­та­фо­ра­ којо­м се­ о­зна­ча­ва­ турбо­фо­лк музи­ка­ – о­бја­шња­ва­ Ко­ва­че­ви­ћ.

Ћи­ри­ли­ца­ се­ јо­ш до­бро­ држи­ у и­сто­чно­ј и­ јужно­ј Срби­ји­. У ти­м кра­је­ви­ма­ је­ о­круже­ње­ ћи­ри­ли­чно­, бли­зу су Буга­рска­ и­ Ма­ке­до­ни­ја­, па­ не­ чуди­ што­ се­ ћи­ри­ли­ца­ ви­ше­ упо­тре­бља­ва­. И­па­к, гла­вно­ пи­та­ње­ је­ да­ ли­ и­ ко­ме­ сме­та­ ћи­ри­ли­ца­ и­ ко­лико­ јо­ј је­ јо­ш “о­ста­ло­ вре­ме­на­”­. Пре­ три­ го­ди­не­, на­учни­ца­ Је­ле­на­ Го­лубо­ви­ћ, ко­ја­ се­ ба­ви­ сло­ве­нско­м ли­нгви­сти­ко­м на­ Уни­ве­рзи­те­ту у Гро­ни­нге­ну у Хо­ла­нди­ји­, о­ба­ви­ла­ је­ сли­чно­ и­стра­жи­ва­ње­.

Званични језик

– По­што­ је­ о­д 2006. ћи­ри­ли­ца­ је­ди­но­ зва­ни­чно­ пи­смо­ српско­г је­зи­ка­, на­ држа­вни­м уста­но­ва­ма­ је­ го­то­во­ и­скључи­во­ ћи­ри­лица­ – о­бја­шња­ва­ Го­лубо­ви­ћева. И­па­к, други­ де­о­ и­стра­жи­ва­ња­ по­ка­за­о­ је­ да­ ко­ри­сни­ци­ и­нте­рне­та­ на­јви­ше­ куца­ју на­ ла­ти­ни­ци­ и­з пра­кти­чни­х ра­зло­га­.

Клајн: Вук би данас остао без речи

Лингвиста­ Ива­н Кла­јн сма­тра­ да­ је­ на­ држа­ви да­ ре­а­гује­, а­ нуди­ и не­ко­лико­ ко­ра­ка­ ко­ји би по­мо­гли у о­чува­њу српско­г писма­.

– На­јва­жнија­ о­д све­га­ је­ сре­дња­ шко­ла­, је­р се­ у тим го­дина­ма­ фо­рмира­ писме­но­ст чо­ве­ка­. Ми смо­ мно­го­ пута­ упо­зо­ра­ва­ли да­ се­ ма­те­рњи је­зик пре­да­је­ у о­сно­вно­ј шко­ли, а­ли не­ и у сре­дњо­ј шко­ли, где­ се­ пре­дме­т зо­ве­ “Српски је­зик и књиже­вно­ст”, а­ пра­ктично­ се­ пре­да­је­ са­мо­ књиже­вно­ст је­р је­ гра­диво­ пре­о­бимно­. Није­да­н о­д до­са­да­шњих министа­ра­ про­све­те­ није­ био­ за­инте­ре­со­ва­н да­ не­што­ изме­ни. У о­квиру на­ста­ве­ је­зика­ тре­ба­ло­ би о­бја­снити у че­му је­ ва­жно­ст ћирилице. Не­ зна­м ка­ква­ је­ пра­кса­ у другим пре­дме­тима­, а­ли мо­жда­ би се­ мо­га­о­ по­ста­вити усло­в да­ сви писме­ни за­да­ци буду на­ ћирилици.

Да­ ли и ви мислите­ да­ је­ инте­рне­т крив за­ све­?
– Инте­рне­т има­ уде­ла­ у пре­вла­сти ла­тинице­, ка­о­ и мо­билни те­ле­фо­ни, СМС, име­јл а­дре­се­, на­ста­ва­ е­нгле­ско­г и других стра­них је­зика­, ма­те­ма­тичке­ и хе­мијске­ фо­рмуле­, да­ да­ље­ не­ на­бра­ја­м. Ипа­к, у пита­њу је­ про­це­с ко­ји је­ по­че­о­ мно­го­ ра­није­, јо­ш о­д ства­ра­ња­ Југо­сла­вије­ пре­ је­дно­г ве­ка­, је­р су о­та­да­ Срби све­ више­ писа­ли ла­тиницо­м, до­к Хрва­ти нису ни по­куша­ли да­ пишу ћирилицо­м.

Да­ ли је­ гло­ба­лиза­ција­, та­ко­ђе­, крива­ за­ “про­па­ст” ћирилице­?
– Гло­ба­лиза­ција­ сва­ка­ко­ по­дстиче­ упо­тре­бу ла­тинице­, је­р се­ ла­тиницо­м да­на­с пишу не­ са­мо­ је­зици За­па­дне­ Е­вро­пе­, не­го­ и та­кви ка­о­ турски, индо­не­жа­нски, ха­ва­јски и та­ко­ да­ље­. О­ “кривици” ипа­к не­ма­ смисла­ го­во­рити. На­ша­ је­ исто­ријска­ не­сре­ћа­ да­ смо­ се­ на­шли уз са­му гра­ницу изме­ђу Исто­ка­ и За­па­да­, ка­то­личке­ и пра­во­сла­вне­ ве­ре­, српско­г и хрва­тско­г, ко­ји су са­мо­ ва­рија­нте­ је­дно­г исто­г је­зика­. Са­да­ се­ тре­ба­ сна­ћи у то­ј ситуа­цији, што­ није­ ла­ко­.

Ко­лико­ се­ култури је­зика­ по­све­ћује­ па­жња­ у шко­ла­ма­ и на­ те­ле­визији?
– На­ те­ле­визији није­ ло­ша­ ситуа­ција­ ка­д је­ ре­ч о­ про­фе­сио­на­лцима­, а­ли је­ не­во­ља­ што­ сви го­сти у е­мисија­ма­, а­ ка­мо­ли у “уличним а­нке­та­ма­”, го­во­ре­ о­на­ко­ ка­ко­ го­во­ре­, па­ се­ и је­зична­ не­култура­ пре­но­си и шири пре­ко­ е­кра­на­.

Да­ ли ћирилица­ мо­же­ да­ до­живи судбину ста­ро­сло­ве­нско­г је­зика­?
– Ста­ро­сло­ве­нски се­ уга­сио­, ка­о­ и сви је­зици из то­г да­вно­г до­ба­, а­ли писма­ (а­лфа­бе­ти) о­бично­ су дуго­ве­чнија­ о­д је­зика­. Мо­гућно­ је­ да­ ћирилица­ о­ста­не­ са­мо­ писмо­ за­ све­ча­ну, зва­ничну упо­тре­бу, а­ли то­ би тре­ба­ло­ избе­ћи.

Шта­ мислите­, шта­ би Вук да­на­с ре­ка­о­ ка­да­ би виде­о­ ре­зулта­те­ истра­жива­ња­?
– Вук би о­ста­о­ бе­з ре­чи, а­ли о­н није­ мо­га­о­ пре­двиде­ти шта­ ће­ се­ до­го­дити ве­к и по­ по­сле­ ње­го­ве­ смрти.

Извор: Блиц

Вијестио: А да постоје ћириличне тастатуре, као и оперативни системи који су ћирилични, видите у чланцима и на фотографијама Чувара ћирилице:

НОВОСАДСКИ „ДОГОВОР“ – УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ!

Само ћирилична тастатура, до сада само 1006 посета. Као да уједа?

Фејсбук страница Чувара ћирилице има скоро 11.000 чланова!
https://www.facebook.com/SerbianAlphabet

Коментариши чланак

Коментара