Различите су реакције и казне за антицивилизацијско понашање Срба и Хрвата
Европска унија прилично равнодушно посматра како се у њеној најмлађој чланици промовише усташтво. Скандирање 30.000 људи „За дом спремни”, разбијање ћириличних табли, 650.000 потписа у прилог референдума о забрани ћирилице нису изазвали озбиљније прекоре Брисела.
Фифаје Јосипа Шимунића суспендовала на 10 званичних утакмица због узвикивања озлоглашеног усташког поздрава и он неће моћи да игра за репрезентацију Хрватске на Светском првенству следеће године у Бразилу. За сличне испаде други фудбалери су много оштрије кажњавани. Играча АЕК-а Гиоргоса Катидиса ове године је Фудбалски савез Грчке због нацистичког поздрава санкционисао доживотном забраном наступања за све националне селекције. Чињеница да је Шимунићево усташтво испољено у дресу репрезентације његов „фаул” чини само тежим. А шта је учинио Хрватски ногометни савез? Запањен казном, подржава свог репрезентативца и најављује жалбу на одлуку Фифе.
Изгредник у дресу је колико-толико кажњен, али неколико десетина хиљада навијача који су са ентузијазмом отпоздравили на његов усташки позив нису. Мада Шимунић неће, чак ни са трибина, учествовати на мечевима Хрватске у Бразилу, није искључено да ће скандирања усташког поздрава на Мундијалу ипак бити. У Бразилу има доста хрватске емиграције (делом и потомака оних који су у ову земљу после Другог светског рата стизали „пацовским каналима”, као и у Аргентину, Парагвај и Венецуелу). Близу је, скупиће се, и то већ на првом мечу првенства, који селекција домаћина игра управо са репрезентацијом Хрватске, што ће вероватно гледати пола планете. А ако се за усташко скандирање не кажњава у Хрватској, можда неће ни у Сао Паулу?
Промоција усташтва у Хрватској је забрањена, али као да се толерише. Хрватске власти су Шимунића симболично казниле са 3.300 евра јер је прекршио Закон о спречавању нереда на спортским манифестацијама и распиривања расне мржње. Нема сумње да добар део хрватске јавности осуђује Шимунићев поступак, али су они са трибина гласнији. Званични Загреб је веома тих, а Београд „још није одлучио да ускочи у узбуркану воду у Хрватској”, како рече председник Српског националног вијећа Милорад Пуповац, који сматра да би „јачом” реакцијом Београда Срби у Хрватској били још више угрожени.
Хрватски навијачи.
Када су својевремено навијачи младе српске репрезентације у Крушевцу упућивали расистичке поруке енглеским фудбалерима, фудбалска организација је кажњена, док је домаћа јавност оштро осудила примитивно, антицивилизацијско понашање навијача. Осуду са примесама гнушања доживели су и момци који су на неким утакмицама узвикивали:„Нож, жица Сребреница”, и та осуда није изрицана зато што ће нам замерити неко из региона или великих центара демократија, већ из неког осећаја да би групе навијача могле да осрамоте читаво друштво. Зато је и Шимунивићев поздрав у Србији доживљен не само као поздрав усташкој браћи, него и као порука српским комшијама. А можда и као поздрав хрватској демократији.
Извор: Политика/Марко Албуновић
