Мишљења

Жељко Ињац,Милош Цветиновић: Увођење сексуалног васпитања у војвођанске школе

sp_odgoj

Некако је нечујно и неопажено прошла вест да се од ове школске године у Војводини као пилот-пројекат уводи предмет „Сексуално васпитање“.

Тај пилот пројекат којим је обухваћено 1.200 ђака у десет средњих школа у Војводини је уведен од ове школске године са надом да ће годину дана након примене, овај предмет постати школски обавезан, како је најавила покрајинска секретарка за спорт и омладину Мариника Чобану. Као мотив за увођење предмета у школе првенствено се наводи превенција нежељене трудноће и полних болести. Барем се таквим причама неопходност увођења «Сексуалног васпитања» правдала у медијима.

Многи су се преко медија укључили у одбрану увођења «Сексуалног васпитања» у школе као редовног наставног предмета. Тако је Бојан Пајтић, уз најаву да ће овај пројекат бити реализован већ следеће године, у Бечеју изјавио:  „У Војводини се годишње роди 17.000 деце, а број намерних прекида трудноће износи чак 50.000, што је званичан податак док незванични подаци истичу да их има око 100.000. Дакле, на 6 абортуса у Војводини долази један нови живот. Најчешћи разлози су малолетничке трудноће, као последице недовољног знања о контрацептивним средствима и њиховом коришћењу. Између 16 и 18 одсто брачних парова има проблем са стерилитетом, што је опет последица намерних прекида трудноће и повреда које су потом уследиле или последица полно преносивих болести. Ми смо решили да објавимо рат предрасудама и незнању и уведемо сексуално образовање у средње школе. У просеку, млади у Војводини ступају у полне односе са 16 година. Ми желимо да  им пружимо ону врсту знања, која ће им омогућити да заштите и себе и друге, те да сачувају своје здравље и када одрасту добију своју децу, која ће одрастати на здрав и нормалан начин. У овом програму има 1200 деце, а само је једно дете, од укупног броја анкетираних полазника у десет школа Војводине, одбило да слуша нови предмет. То показује да су деца изузетно свесна о потреби овакве едукације и очувању свог здравља“ [1]

Као оправдања за овај прјекат можемо видети и образложења да СЕКС у школским тоалетима, снимање полног односа мобилним телефоном за време одмора, па и трудне малолетнице у школским клупама алармирају јавност. Верује се да би ту могло да помогне сексуално образовање па ће од јесени то постати предмет у десет средњих школа у Војводини.[2]

И Мариника Чобану је потврдила ове иформације рекавши: „Надам се да ћемо након годину дана примене овог пројекта доказати да овај предмет треба да постане ваннаставни предмет у свим школама, а потом и обавезни школски предмет. [3]

Покушај увођења Сексуалног образовања је изазвао реакције у српској јавности и међу друштвеним и политичким организацијама. Покрет Двери је издао неколико саопштења за медије у којима не само да оспорава перфидне медијске лажи о циљевима овог пилот пројекта, него наводи, позивајући се на уџбеник, да се овим предметом на мала врата уводи хомосексуална пропаганда у српске школе. Поред Двери увођење овог предмета и кроз њега наметање хомосексуалне пропаганде осудила је и ДСС.

Кроз суптилну пропаганду о неопходности сексуалног васпитања, покрајниски секретаријат за спорт увео је на мала врата, без потребних саглашавања републике, родитеља итд., предмет Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу. Уџбеник чији су поједини делови доспели у јавност преко алтернативних медија, садржи низ недоследности, ступидности, заступа гендер идеологију, промовише хомосексуалност и подстиче на абортусе.

Уџбеник који се тренутно примењује у 10 школа за наставу Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу између осталих садржи и следеће ставке:
“Забраном абортуса се не повећава наталитет и рађање, већ само број криминалних абортуса и њихових компликација“ (стр. 122)
Једина држава чланица ЕУ са позитивним наталитетом је Ирска, међутим у тој земљи абортус је законом забрањен.
“Појам “абортус“ означава прекид трудноће у периоду живота када је беба сувише мала да би била способна за живот у спољној средини (лакша од 500г)“ (стр. 120)
Затим на страни 107 пише: “Планирање породице у ужем смислу: – Право људи да имају жељени број деце (НЕ ВИШЕ ОД 4)“.
Какав је то одређени број жељене деце «Не више од 4» ?

Отворено пропагирање хомосесуалне идеологије на страници 105. :

“Дуготрајним истраживањима и проучавањима дошло се до закључка да је хомосексуалност НОРМАЛНА И ПОЗИТИВНА варијација људске сексуалности. “

Као и на 93. Страници: “Некада су у ово били укључени хомосексуалност и трансвеститизам, али је ово одбачено и сада се сматра да су то варијанте нормалне сексуалне оријентације – идентитета.“
На питање од када настаје хомосексуалност књига децу подучава: “Да би међу групама људи које су имале заједнички задатак као нпр. ићи у лов, опстао добар однос и циљ био извршен, развила се хомосексуалност с циљем учвршћивања пријатељства, односно боље емоционалне повезаности.“ (стр. 104)

Није Србија наравно једина земља где се покрећу сличне иницијативе. У суседној нам држави Хрватској пар година уназад води се огорчена борба удружења родитеља за права своје деце. Такође на сличан начин, као што се уводи код нас ове године, у хрватском школству уведен је предмет сексуалног васпитања који попут овог војвођанског заступа хомосексуалну идеологију.

Предмет је уведен уочи пријема њеног у чланство ЕУ на готово истоветан начин као што се то тренутно чини код нас. Такође хрватски медији су припремали терен за његово увођење наглашавајући да је његов циљ «искорењивање нежељених трудноћа и спрјечавање сполних болести».

Медијска пропаганда је дословно пресликана на Србију.

Међутим упркос чланству у ЕУ и управо менторству ЕУ по питању овога школског предмета у протеклих пар година, мора се признати уз подршку Римокатоличке цркве, и упорну борбу родитељских удружења пре свега ваља поменути удружење ГРОЗД, хрватска јавност је кроз медијске полемике ипак сазнала о чему се заправо ради и који лоби стоји иза увођења овог предмета у школе.

Потом се дошло и до уставног суда. Уставни суд Хрватске републике је поништио одлуке министра науке образовања и спорта Жељка Јовановића о увођењу предмета „здравствени одгој“ (који укљућује и „сполни одгој“-сексуално васпитање).

Разлог су биле незаконитости у поступку, посебно игнорисање родитеља који по Уставу имају право на васпитање своје деце. Након тога министар Јовановић је фингирао јавну расправу и поновно одредио увођење истог предмета уз небитно измењен програм. Тренутно је у припреми нова тужба Уставном суду.

Међутим хрватска јавност је на пролеће реаговала и скупљањем потписа којим се захтева референдум да се у Устав унесу одредбе о браку. Овим изменама брак би требао бити дефинисан искључиво као заједница мушкарца и жене. За покретање референдума потребно је било скупити нешто више од 400 000 потписа. Скупљено је преко 750 000. Референдум су подржале све верске заједнице Хрватске републике међу којима и СПЦ.

Током прикупљања ових потписа геј лоби је пласирао једну суптилну медијску лаж како су удружења која скупљају ове потписе проусташки и антисрпски настројена све са фотомонтажом на којој се Срби представљају као хомосексуалци.

Овако пласиран медијски спин је требао с једне стране хрватској јавности да покаже како су заправо та удружења екстремистичка, а с друге стране да прикаже српској јавности геј лоби у просрпском светлу. На жалост поједини наши медији су пренели овај спин без икакве провере све са насловима типа « Хрватски шовинизам» не питајући се уопште зарад чега се скупљају ти потписи.

Фотомонтажа геј лобиста и оригинална фотографијаФотомонтажа геј лобиста и оригинална фотографија

Србија није чланица ЕУ и питање је да ли ће уопште или у догледно време то постати, стога изгледа логично да је нама лакше изборити се са геј лобијем и одбацити овај предмет или га барем довести пред Уставни суд како су то учинили Хрвати.

Иако у Хрватској траје спор удружења родитеља и државе где се чини да држава одуговлачењем добија ову битку, мора се признати да је хрватска јавност ипак доста спремније и инвентивније дочекала ово бриселско наметање гендер идеологије. Насупрот њима српска јавност делује летаргично по свим питањима па и овоме.
Неће бити довољно само се побунити, правити протесте, писати петиције да се гендер идеологија избаци из школе. Потребно је дати одговор на овај изазов, дати свој програм који би био прихваћен од родитеља и министарства.
Овај уџбеник нажалост не представља оно што би морао да буде, напротив представља један пропагадни и пристрасни памфлет, чији крајњи циљ може бити легализација геј бракова, као и то да хомосексуални парови  могу усвајати децу.
Kao такав овај уџбеник треба да буде сместа повучен из употребе и да се озбиљним и непристрасним радом приступи писању новог уџбеника, без икаквог пропагандног и популистичког приступа садржају.
Дакле, као што смо рекли пример Хрватске нам показује како се може борити са оваквом и сличним појавама. Потребно је акционо јединство око неког пројекта или иницијативе коју желимо да спречимо, као и понуђена алтернатива као плод озбиљног рада стручних људи. За тако нешто потребно је да Срби и грађани Србије имају осећај за савремене институционалне облике борбе и правовремену реакцију на штетне иницијативе и појаве. Да би тако нешто било могуће потребно је удруживање већином пасивизираних грађана кроз разне облике, укључујући стварање бројнијег и активнијег ангажмана патриотског НВО сектора.
Али у Србији обично оваква питања покрећу политичке организације, и оно се најчешће сведе на њихову медијску промоцију, која обезбеђује само личну и партијску корист, без побољшања опште друштвеног положаја и статуса друштвене групе која је погођена. Да се ово не би дешавало потребно је да схватимо да често, све чешће, морамо узимати сами судбину у своје руке, бити активни у друштвеном животу, удруживати се и акционо деловати, јер у супротном, овај пројект, и пројекти слични њему, ће бивати инсталирани у образовни, или друге институционалне оквире, при чему ћемо ми само анастезирано то пропратити, док ће шансе за поправку пропуштеног остајати минималне, или чак равне нули.

[1]  http://www.vojvodina.gov.rs/sr/вести/сексуално-васпитање

[2] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:438713-Seksualno-vaspitanje-u-skolama

[3] http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=09&dd=03&nav_id=749439

 

Извор: Видовдан

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *