Мишљења

Косово 98: колико Америку кошта оружје за ОВК

NATO Peacekeepers in ethnically divided town of Mitrovica

Председника САД Била Клинтона нису волели у Америчком конгресу, јер је на распад бивше Југославије потрошен огроман новац, који је могао да се уложи у друге програме. Према најскромнијим прорачунима криза је америчке и европске пореске обвезнике коштала око 250 милијарди долара. За тај новац је могло да се изгради неколико нових Југославија и да се на Балкану направи вечни рај на земљи.

Али уместо тога сви најновији амерички лидери упорно су настојали да од овог региона направе „зону константне нестабилности“. Помажу им многи, нарочито Албанци, који се преко океана сматрају врло утицајнима.

Данас у Америци живи од 300 до 500 хиљада Албанаца. Ако су раније сви они подржавали Ибрахима Ругову, почетком 1998. године је већина прешла у „групу за подршку“ Хашима Тачија. На његове рачуне било је легално уплаћено из иностранства скоро две милијарде долара. Свакако, део је био потрошен на оружје и стварање ОВК. Али и део на подршку имиџа Тачија и његове команде. Од дојучерашњих пољских командира политички технолози направили су уважене политичаре. У пролеће 1998. године Американци су неочекивано за цео свет, одједном одустали од операције откривања тајних складишта оружја албанских побуњеника и гоњења најактивнијих екстремиста.

Зарадити на Косову, скривајући се иза „људских права“ (из неких разлога само албанских националиста) било је и те како могуће. А ако су богате газде наручивале ове или оне „балканске сценарије“, зашто их не развити? Глумаца је било много и велики део њих је одавно одлучио да пуца и убија српско становништво. Вашингтон је једноставно само развијао „договорене партије“ са Хашимом Тачијем и његовим људима, који су врло брзо успели да се захвале својим америчким покровитељима. Титово место заузео је САД, који је преко „косовских Тројанаца“ коначно узео Балкан под своју контролу – војну, идеолошку и економску.

Наравно да су Тачију помагали не само Американци, него и суседи из Тиране. Још после албанске кризе 1997. године, када је народ демолирао складишта оружја Албанске народне армије, постало је јасно, да ће се сви Калашњикови ускоро наћи у рукама ОВК.

Посао са оружјем је био брзо организован и преко отворене границе су кренуле пошиљке за Тачија и њему подређене. Осим тога, на Косово су кренули представници албанске дијаспоре из целог света. Они су се сливали у редове бораца ОВК. Захваљујући трговини оружјем сепаратисти су добили могућност да се наоружају. Преко границе са Савезном Републиком Југославијом испоручивани су не само аутомати Калашњиков, него и тешко наоружање, противтенковска муниција.

Током неколико година север Албаније се налазио ван контроле централне владе. То је била територија, где су се супарничке банде бориле за тржиште и међусобно сукобљавале и размењивале ватру, тероришући становништво.

Трговином оружја су се бавили сви и нудили јефтино аутомате, гранате, минобацаче, муницију из опљачканих у Албанији касарни. Потражња је била велика, било ко је могао муњевитом брзином да се обогати, одлично схватајући да ће Косовари за оружје платити врло добро. Шпекуланти су успели да снабдеју Косово количином војне технике, којом је било могуће наоружати неколико армија. Испоруке оружја су повремено биле у рукама криминалних банди.

И при томе нико се није ни трудио да недозвољени бизнис прикрије. Они су постали амерички „савезници“, а са „савезницима“ се не ратује, они су пријатељи, њима се помаже. Главно је да све треба радити у интересу ОВК и против интереса Савезне Републике Југославије. Тада за то неће бити казне.

Мишљење аутора не мора да се подудара са ставом редакције.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *