Пише: Игор Влаховић Игор
Да ли је Србија данас, уопште, нормална, питање је, које постављам сваког трена?
Више од две трећине обичног српског живља вегетира,…Све дубље тоне у демократски бездан егзистенцијалног и културног сиромаштва.
Заправо, културно тлo живота у Србији, појело је већ одавно, егзистенцијално сиромаштво демократске помрчине – Једни не знају ни шта је то култура, тј. једва да знају и да се потпишу. А, ови други који нешто и знају, још боље знају да се мора крваво борити и изборити за голу егзистенцију, па, тако, поред хлеба, имају времена тек за нешто мало игара, у виду разноразних ВИП ријалитија, у којима се појављују свакоразне естрадне личности, или оног, који се далеко дуже одиграва у Немањиној,…Оног, у ком су главни ликови, разни људи из народа, чија би одговорност за функционисање целокупног српског друштва, требало да буде већа.
Каква култура у Србији?! Култура је све око нас, све оно што излази из домена пуког егзистенцијалног, те као такву њу треба неговати и поштовати, како би опстала. Каква је култура у Србији? Никаква.
Обичан српски живаљ, као да више не поштује ни своје голе животе, ни ово пуко егзистенцијално. Као да му је свеједно, што му је ускраћено готово свако право на рад,…Као да му је свеједно да ли ће сутрадан имати новца да, макар, купи хлеба и плати воду.
Више од десет хиљада испарадирало је градом Београдом, како би одало десетогодишњи помен и почаст, поч. Зорану Дјиндјићу, Ватикановом питомцу, српском подстрекивачу НАТО бомбардовања Србије (1999.године) те најзад родовласнику описаног геноцида над, некада, каквом таквим, али ипак, налик исправним, постојањем и битисањем људске врсте у земљи Србији. Но, истина је само једна – Сви ти Дјиндјићеви следбеници, све те громаде од демократских лопова и криминалаца, као и далеко више демократских лопова и криминалаца, тек у повоју, сви су они плаћени да би парадирали. Да није Дјиндјића, парадирали би због неког и/или нечег другог. Јер, управо парадирањем – просипањем свих тих празних фраза и израза, стварањем адекватних нереда по српским градовима, уз ширење антисрпске пропаганде по својим медијима, они су дошли на сам врх власти, и на њој, неумољиво отимајући од обичног српског живља, опстали пуних дванаест година.
Више на самом врху власти нису, али порука коју су овом приликом послали, била је и више него јасна –Србијо, нова српска Владо и ви обичан српски живљу – ви српски робови, у великој сте заблуди, ако мислите да сте нас се решили. Ми смо и даље ту… Ми смо и даље у Народној Скупшини,…Ми смо и даље у локалним скупштинама,…Ми смо и даље у многим јавним предузећима,…Ми смо и даље у разним обавештајним службама… Обичан српски живљу, обични српски робови, и даље, богатимо се на вашој грбачи, и даље ћемо то, још више чинити. Ми правимо нови ДОС!
Сем, можда, олигархије демократских лузера, обичног српског живља било није. Али, како год, остајем при изреченом:
Обичан српски живаљ, као да више не поштује ни своје голе животе, ни ово пуко егзистенцијално. Као да му је свеједно, што му је ускраћено готово свако право на рад,…Као да му је свеједно да ли ће сутрадан имати новца да, макар, купи хлеба и плати воду.
Зашто обичан српски живаљ, никад ни у приближно оволиком броју, није изашао да шета у част оних, због којих још увек, шатро, постоји…за време чије владавине, барем није морао да се брине за голи живот? Зашто обичан српски живаљ, није изашао да шета против њихове дванаестогодишње демократске тираније? Разумем страх је страх. Али, зашто сада, оснажен тиме што демократски лопови и криминалци више не чине врх власти, обичан српски живаљ није изашао и дигао глас против њиховог парадирања, као покушаја да поново заузму врх власти? Против морбидне драме живљења у оковима демократског политичког криминала, који, без обзира на нову власт, од њихових голих живота, сваким новим даном, и даље, прави све теже трагедије.
Не, глас обичног српског живља, у потпуности је утихнуо. Убио га је страх од тога, шта ће му то, још црње, донети ново демократско сутра.
Обичан српски живаљ постао је нем. Слажем се, о људима не говоре њихове речи, већ дела, али за дела потребне су мисли, које без речи,…ћутањем нестају…
Нова Владо где си сад? Зар сматраш да, као људска врста, нисмо довољно убијени, па си, приде, демократским лоповима и криминалцима парадирање дозволила, па још, приде на куб, и учествовала у њему??
Да ли се, уопште више, вреди борити за живот у Србији???
