„ОН ЈЕ СВЕ ДО СВОГ ТРИЈУМФАЛНОГ СВЕОДЧЕЊА У ХАГУ УСЛОВНО БИО ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ“
- Најмање обичан, од свих, које сам упознао, био је Слободан Милошевић. Квалификовано о томе пишем пошто ме је чак и рођена мајка због Слобе питала: „Чији си ти човек, сине?”
- Није имао атомску бомбу у џепу да би се супротставио читавом свијету. Али, јесте се супротставио, што је било довољно да се мени свиди. После дугогодишњег одрастања уз Тита, који је умео да дуго говори и не каже ништа, али је урадио много, Слобо је говорио јасно и чисто, само што није урадио много, пошто му стање у свету, за разлику од Тита, није ишло наруку
ПРОСЛАВЉЕНИ српски редитељ Емир Кустурица поводом деценије од смрти лидера СРЈ и оснивача СПС-а Слободана Милошевића у ауторском тексту износи своје виђење брачног пара који је господарио Балканом
„Када сам у хотелу Интерконтинентал 2000. године Љубиши Ристићу указао на грешку његовог укључивања у политички живот Србије, посебно у пројекат ЈУЛ-а, он ми је одговорио: „Не разумеш ти то, Слобо и Мира су дивни, обични људи, нису они што многи о њима мисле“.
Ристић такође није обичан човек. Велики позоришни редитељ није ме тада разумио! Био је у праву у једној ствари! Нису Слободан Милошевић, ни Мира Марковић оно што су људи о њима мислили да су! Најмање су били обични људи, колико год им је годио такав статус.
У животу и на филму људи се боре да добију колико је могуће значајне улоге, нико не жели улогу обичног статисте. Када добију важну улогу ријетко ко је врати.
Најмање обичан, од свих, које сам упознао, био је Слободан Милошевић. Квалификовано о томе пишем пошто ме је чак и рођена мајка због Слобе питала: „Чији си ти човјек, сине?”
Хипотетички је дјеловао језик Слободана Милошевића, који, касније се испоставило, није имао атомску бомбу у џепу да би се супротставио читавом свијету. Али, морамо признати јесте се супротставио, што је било довољно да се мени свиди. Послије дугогодишњег одрастања уз Тита, који је умио да дуго говори и не каже ништа, али је урадио много, Слобо је говорио јасно и чисто, само што није урадио много, пошто му стање у свијету, за разлику од Тита није ишло наруку.
Много се промјенио свијет, пропагадна машинерија Запада успјела је да убиједи већину становништва бивше Југославије да је управо он уништио Југославију. Било је тако без обзира на то што смо знали да је Џорџ Буш старији 1992. године саопштио став Стејт департмента да ће САД успоставити дипломатске односе само са оним републикама које изађу из Југославије.
Дакле, шта год је Ристић хтио да изрази правдањем свог уласка у политику, задржавање статуса обичног човјека послије првог јавног наступа постаје неодрживо. Да није тако, како би обичан човјек на месту Слободана Милошевића издржао 12 година на власти?
Оно што наводи на фаталну грешку по сасвим необичну судбину Слободана Милошевића јесте пристанак на губитак Крајине. Тиме је он изгубио живи зид који је могао неколико година касније да стане између њега и оних који су га ухапсили и одвели у Хаг.
Историјске личности потврду своје улоге, која престаје да буде обична, доживе тек када уђу у трагичну фазу. Тако је од античке Грчке све до тријумфалног свједочења у Хагу Слободан Милошевић био условно историјска личност.
Слободан Милошевић
Из Хага је, користећи свој језик и говорећи позитивне историјске истине, успио чак и да преобрати неке од окорелих противника у Београду, само што је за њега било најважније да задиви своју жену Мирјану.
„Сасвим необичан човјек“, написао је Кустурица.
Независне новине/Телеграф
Извор: Факти.рс
