Култура

UNESCO ће заштитити славу и Ђурђевдан?

017986
Крсна слава и Ђурђевдан номиновани су за UNESCO-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслијеђа човјечанства, а да ли су прихваћени знаће се у другој половини 2014. године.

Славу је Република Србија самостално номиновала за UNESCO-ву Репрезентативну листу, док је Ђурђевдан предложен у оквиру мултинационалне номинације, рекао је Танјугу предсједник Националног комитета за нематеријално културно наслијеђе Саша Срећковић

“Иницијатива је кренула од Турске, која има обичај Хидрелез, са сличном основном функцијом буђења пролећа и природе, и он може да се идентификује са нашим Ђурђевданом. Турци су га номиновали, а ми смо пришли тој номинацији заједно са Румунијом, Молдавијом, Македонијом и Хрватском”, прецизирао је Срећковић.

Објашњавајући разлоге због којих су одабрали баш ова два елемента између 27 уписаних у Национални регистар нематеријалног културног наслијеђа, он је рекао да је важна “идентитетска функција, особеност по којој је карактеристичан један народ и шира заједница и по чему се идентификује највећи део популације једне државе”.

“Мислили смо да је најбоље кренути са нечим што је заиста врло карактеристично за наш културни идентитет, а крсно име или слава је без сумње један од најважнијих обичаја, који су карактеристични за српски народ и за православно становништво у Србији”, рекао је Срећковић.

UNESCO је прошле године донео одлуку да само један елемент нематеријалног културног наслијеђа из једне земље може да дође на једну од три листе – Репрезентативна листа, Листа елемената којима је потребна хитна заштита и Регистар добрих пракси. Изузетак се прави када се ради о мултинационалним номинацијама.

Срећковић је објаснио, да би неки елемент био уписан у UNESCO-ву листу, мора да демонстрира јаку везу између наслијеђа и локалних заједница, да представља живо наслијеђе и да га локалне заједнице препознају као своје, да га његују и развијају.

“Са уписом у листу прихвата се одговорност да се тај обичај одржава кроз развој. Живо и нематеријално наслијеђе се у времену нормално мења, али битно је да има смислену димензију за локалне заједнице. Држава и нарочито локалне заједнице морају да буду свесне свог наслеђа, да га и даље развијају и одржавају. То је услов да ти елементи и остану касније на листи”, нагласио је Срећковић.

Он је указао на чињеницу да упис у UNESCO-ву листу даје широку међународну видљивост самих елеманата, а тиме и државе и њеног народа, нагласивши да је нематеријално културно наслијеђе веома значајно за друштвени и економски развој једне земље.

Срећковић је подсјетио да је прије три године Србија усвојила UNESCO-ву Конвенцију о очувању нематеријалног културног наслијеђа, формирана је мрежа институција за бригу о наслијеђу, а прошле године је отворен и Центар за нематеријално културно наслијеђе при Етнографском музеју.

Првих 27 елемената нематеријалног наслијеђа уписано је у Национални регистар и то су крсна слава, молитва (ђурђевдански обред), белмуж, обичај изливања и паљења ратарских свијећа, израда пиротског качкаваља, пиротско ћилимарство, филигрански занат (Крист Бериша, кујунџија из Краљева), клесарски занат (Бела Вода), пазарске мантије (традиционални начин припреме), злакуска лончарија.

На листи су и косовски вез, пјевање уз гусле, грокталица, пјевање из вика, ерски хумор, коло (коло у три, коло у шест), Руменка, свирање на гајдама, фрулашка пракса, свирање на кавалу, наивно сликарство Словака, Лазарице у Сиринићкој жупи, израда дрвених чутура у селу Пилица, Вуков сабор, ојкача, “Врањска градска пјесма” и чување Христовог гроба.

Конвенција UNESCO-a разликује пет области нематеријалног наслијеђа – усмена традиција и језик као њен носилац, извођачке умјетности, обичаји и манифестације, знања о природи и универзуму и знања и вјештине везане за традиционалне занате.

У Националном регистру за сада нема елемената који се односе на знања о природи и универзуму, али Срећковић каже да управо раде на пројекту траварске традиције у Србији.

Нови предлози за упис у Национални регистар већ пристижу, а Србија може и слиједеће године, до 31. марта, да предложи нове елементе за UNESCO-ве листе.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *