Велимир Бата Живојиновић, жива глумачка легенда у читавом региону, па и Азији, данас пуни 80 година.
Чувени „Валтер“, „Пуфта“, „командант Никола“, „отац Макарије“, „Трокрилни“, „Мајор“, „милиционер Боки“, „Тодор Страшни“,“Хамза“, „Мргуд“, „Мацола“,
„Аранђел Голубовић „, „Гвозден“, у каријери дугој пет деценија глумио је у више од 340 филмова и ТВ серија.
Глумац, рођен 5. јуна 1933. у Кораћици код Младеновца, недалеко од Београда, одиграо је мноштво улога на простору некадашње Југославије.
У свијету, посебно источним земљама, познат је прије свега по улози у филму Валтер брани Сарајево, Хајрудина Крвавца, снимљеном прије 40 година, који је изузетну популарност доживио у Кини. Наводи се га је гледало 1,5 милијарди људи.
Постоји чак и посебан дугометражни документарац Валтер, у режији Андреја Аћина, на тему специфичне популарности овог филма.
Као петнаестогодишњак, Живојиновић је открио свој таленат за глуму радећи као сценски радник и понекад статирајући у Академском позоришту „Бранко Крсмановић“ у Београду. Потом је похађао глумачке школе у Нишу и Новом Саду, а онда и позоришну академију у Београду.
У Београдском драмском позоришту играо је током неколико година, и у том периоду је имао и до 300 ангажмана годишње.
На филму, којем се потпуно посветио, и који ће га прославити, дебитовао је 1955. у филму Песма са Кумбаре Радоша Новаковића.
Према Живојиновићевим ријечима, прву значајнију улогу добио је 1957. године у филму Вељка Булајића, Влак без возног реда.
Живојиновић је играо у више од 340 филмова и ТВ серија. Највише су га прославили партизански филмови, њих чак 35.
Публика га вјероватно највише памти по улогама у ратним филмовима сниманим шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, попут Mост, Валтер брани Сарајево и Партизанска ескадрила Хајрудина Крвавца, Битка на Неретви и Козара Вељка Булајића, Врхови Зеленгоре Здравка Велимировића, као и по улогама у филмовима Бреза Анте Бабаје, У раљама живота Рајка Грлића.
Памте се и његове улоге у лаким комедијама.
Добитник је награде за животно дело Славица (1993), у два наврата Златне арене Југословенског филмског фестивала у Пули (за остварења Козара и Три) и бројних других признања.
Послије обнове вишестраначког система у Србији биран је за посланика Социјалистичке партије Србије у више наврата, а 2002. године био је и кандидат СПС-а за предсједника Србије, када је освојио око 120.000 гласова.
Живојиновић је један од оснивача, а био је и председник Удружења филмских глумаца.
Почетком јула прошле године доживио је мождани удар, и послије успешног љечења у болници „Света Сава“ и на ВМА, након мјесец и по дана придигао се из болесничке постеље, брже него многи млади људи.
