Вишеград – Због великих оштећења на темељима стубова моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС почео је његову реконструкцију са архитектом Милијаном Окиљ на челу.
Како је за „Глас Српске“ потврдила Окиљева, ових дана је завршено са израдом пројектне документације, прикупљена су средства и екипа Завода почела је неопходне радове на стубовима темеља моста.
– До сада су урађени припремни радови и допремљени камени блокови на локалитет. Слиједе радови на конструктивној санацији темеља – појаснила је Окиљева за наш лист.
Мост преко Дрине у Вишеграду је ремек-дјело мостоградње. Саграђен је у времену од 1571. до 1577. године по жељи и наредби Мехмед-паше Соколовића, а према нацртима мимара Синана. Најстарија документа у вези са мостом су о експропријацији земљишта потребног за његово грађење.
– Јединственост вишеградског моста, углавном, је у његовом облику – нагло савијена конструкција која се састоји од дијела са једанаест лукова што премошћују Дрину и рампе са четири лука помоћу којих се мост под правим углом спаја са лијевом обалом, пратећи положај земљишта – каже Милијана Окиљ.
Изнад лукова читавом дужином моста протеже се у камену профилисани вијенац изнад кога је ограда моста. Изнад шестог стуба са обје стране налазе се проширења.
– Са десне стране је камено платно у чијој ниши су двије плоче са натписом. Горњи старији натпис исписан је 1571/72. године, а доњи 1577/78. године – испричала је Окиљева.
Мост преко Дрине у Вишеграду је један од најрепрезентативнијих примјера мостоградње XVI вијека. Представља симбол Вишеграда и читаве регије.
Мост Мехмед-паше Соколовића уписан је на Листу свјетске баштине на 31. сједници Свјетског комитета за заштиту одржаној од 23. јуна до 2. јула 2007. године на Новом Зеланду.
Искушења
– У свом вишегодишњем постојању мост је претрпио многа искушења, рушења и поправке, а највеће – рушење једног свода у средњем вијеку, једну поправку 1873. године, утицаје катастрофално велике поплаве 1896. године – када је у цјелини био под водом. Такође, 1914. године, када су била срушена два ријечна стуба и одговарајући сводови, па 1943. године минирањем су страдала четири ријечна стуба и њима припадајуће конструкције сводова, те поновна оштећења као посљедица лошег одржавања и великог саобраћајног оптерећења констатовани су 1977. године – рекла је Милијана Окиљ.
