У Народном музеју у Београду, вечерас је отворена изложба „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“, поводом 900 година од рођења родоначелника лозе Немањића.
Владавина Стефана Немање у другој половини 12. вијека означила је период настанка и утемељења српске средњевјековне државе и оставила је дубок траг у српској култури, просвјети, религији и умјетности.
„Био је динамичан, вјешт, политичан, државник, али истовремено духовно високо узрастао владар који је живот завршио на данас необичан начин, добровољним повлачењем, одласком у манастир, са супругом. Он је тиме дао примјер својим насљедницима“, рекао је државни секретар у Министарству културе и информисања Дејан Ристић, отварајући изложбу.
Његова градитељска дјелатност је „импресивна и представља драгоцјен сегмент, не само националне, већ и европске и свјетске културне баштине, а нама дарује радост што посједујемо Студеницу и Хиландар“, истакао је Ристић.
„Драгоцјене су и његове поуке, записане у житијима, које указују на неопходност духовног узрастања, човјекољубља, праштања и јединства у једној нацији“, која је тада била у настајању, а те поуке су од изузетне вриједности и у ово време, каже Ристић.
Он је додао да ће овом приликом моћи да се види и Мирослављево јеванђеље, „које се коначно вратило кући“.
Епископ Андреј пренио је срдачне поздраве и очинске молитве патријарха Иринеја и одржао бесједу о Стефану Немањи – Светом Симеону Мироточивом.
Велики жупан Рашке, рекао је он, био је творац моћне српске државе, родоначелник династије Немањића,
„дубоко побожан човјек, човјек велике вјере и љубави, утемељивач Српске православне цркве, подизао је значајне задужбине, знајући да се држава темељи на народу, а да је свештенство њена духовна снага“.
Владао је од 1180. до 1196. када се одрекао престола и повукао као монах у Студеницу, а затим на Свету Гору, гдје је са сином Растком (Светим Савом) подигао Хиландар. „Тамо је живио смерно и кротко као истински послушник јеванђеља. Упокојио се 1200, а црква га је канонизовала 1201. године“, подсетио је епископ.
Поставка обухвата 23 копије фресака из српских средњовековних манастира и 85 оригиналних средњовековних предмета из богатог фонда Народног музеја који свједоче о развоју умјетности и културе у вријеме владавине Стефана Немање и његових насљедника.
Посетиоци имају прилику да први пут виде два оловна печата Стефана Немање, а изложени су и предмети из 12. вијека пронађени на локалитету Рас, као и накит пронађен у некрополама.
Поново се приказује Мирослављево јеванђеље које је актом Народне скупштине из 1979. проглашено за културно добро од изузетног значаја, а затим 2005. године уписано у Листу свјетске културне баштине Унеска. Од 2001. је излагано само пет пута, посљедњи пут 2006. године.
Изложба ће трајати до 23. фебруара наредне године.
