Г. Коста Каназир, иначе велики поборник очувања ћирилице, донео нам је ову фотографију (http://ФотоАлбум.ЧувариЋирилице.Срб/picture.php?/3122/category/234 ) и прича нам, да се изненадио када је видео ћирилицу на фасади ове зграде. Његово чуђење, чуо је неки наш човек, који се ту затекао и добацио му је:
„Па што се чудите? Како би другачије писали српски него ћирилицом.“
Како би се тек зачудио Владика Николај да данас прошета српском престоницом или српском Атином и види колико је слаба духовна снага његовог народа у очувању свога писма.
Подсетимо се на кратак чланак владике Николаја под називом „Света ћирилица“ где он указује да добробити не може бити све док се одричемо нашег писма. Говорећи о онима који су ћирилицу заменили латиницом он каже: „Просто, не знају шта раде. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља. И одвојити се од све српске писмености из прошлости. И трампити боље за горе. И увредити Свете Апостоле Словенске Кирила и Методија. И огорчити до крви Српски народ. И навући проклетство од Светог Саве. – Не, ако Бога знате, господо српска; ако сте и учинили, будите паметни“.
Ћирилица у Лондону! Дом епископа Николаја.
Владика Николај је – пише у Споменици овог дома – био први свештеномонах који је отшкринуо врата српског народа и његове светосавске цркве Британцима. Својим умним и ватреним проповедима у највећим катедралама британског острва, он је упознао британску јавност о голготи српског народа, о његовим надчовечанским напорима да брани узвишене идеале слободе. Он је први страни свештеник који је проповедао у катедрали Светог апостола Павла у Лондону. Својом живом речју он је отварао врата не само црквених и световних институција него и срца појединаца и организација који су помагали српску војску у земљи и касније на Солунском фронту.
Дом епископа Николаја је сазидан уз Храм Светог Саве добровољним прилозима Срба и великом помоћи пријатеља Британаца, превенствено велике добротворке српског народа, из Првог светског рата, леди Пеџет.
Дом епископа Николаја је одувек био расадник духовне и националне мисли српског народа у Лондону. Око њега се окупљају они који се никада нису одрекли свога корена, свога имена, своје историје и себе самих.
Извор: Чувари ћирилице
По потпису Србин зна се ћирилицу чува за се
Ко друкчије пише из Срба се брише
Ја сам убеђена да је наметање латинице у Србији,међу Србима и за Србе свуда у свету врста врло успешног „специјалног рата“ чији је циљ уништење свега Српског
А што се не чудимо Кинезима? Кад на свакој својој радњи истакну свој напис (своје писмо) одмах испод службеног писма околине у којој се налазе што је правило цивилизованог света и културе. Кинезима није тешко да науче и користе своју „азбуку“ од.хиљаду и више знакова а нама србима тешко да научимо и очувамо наших тридест слова азбуке – најлепшег писма на свету. Па јесмо ли ми стварно тако тупоглави или се само правимо?