Династија Котроманић је уз Немањиће једна од двије највеће и најпознатије српске средњовековне владарске породице. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића. Котроманићи су за свој грб узели штит са љиљанима, који нису увек имали исти распоред на штиту, али су свакако главно обележје Котроманића.

Симболика љиљана има јаке везе са хришћанством, а љиљан или крин симболизује Богородицу. На простору целе средњовековне хришћанске Европе љиљан је био чест мотив на владарским и великашким грбовима. Што се тиче територија српских средњовековних држава, љиљан је био приказиван и на црквама, фрескама, новцу и гробовима, а све то указује на верску симболику љиљана или крина.

Један од најстаријих приказа крина код Срба, јесте на гробним плочама код манастира Превлака из IX-X века. Разумљиво, јер се хришћанство међу Србима ширило са Јадранске обале према унутрашњости, а са њим и мотив љиљана:

Знамо да је велики утицај на српску културу извршила Византија, а Срби су од ње усвојили и верске и државне симболе, па тако поред двоглавог орла, оцила, усвојили су и симбол љиљана. Тако на новцу краља Милутина имамо стилизован љиљан:

Такође, кринова круна из ћивота св. Симеона, датира се између 1350-1370:

То јединство најбоље ће да се манифестује за време Косовске битке, када је Твртко, сматрајући да је његово краљевство нападнуто, послао на Косово свој одред под вођством Влатка Вуковића Косаче.

За разлику од стилског приказа на печату, Твртко је на свом златном динару приказао грб Котроманића са штитом пресеченог дијагоналном траком са круном:

То свакако и из тога што су љиљани симбол и краљевске власти „дароване“ од Бога, а под заштитом Богородице. Код Срба средњег века култ Богородице био је најпоштованији, а међу Србима га је раширио Свети Сава послије свога повратка са Свете Горе.

Чак су и припадници „цркве босанске“ који још у историографији важе за јеретике, поштовали култ Богородице, на што је свакако утицала и Хумска епископија послије потпадања Хума под власт Котроманића.

На многим стећцима по Босни и Херцеговини налазе се и стилизовани уклесани љиљани. Дакле, од Византије, преко Рашке, Зете, Хума симбол љиљана се проширију и на Босну.