Занимљивости

Шта су познати рекли и написали о Балкану

balkan-300x220

ИВО АНДРИЋ

Иво Андрић: „Такав је ‘наш човек’, онај прави. Не мисли много ни истрајно. Али чим успе да скрпи, некако, једну мисао у глави, прва му је брига не да ту мисао разрађује, проверава и упоређује критички с оним што други људи о истој ствари мисле, него да своју мисао прогласи за једину тачну и једину праву, а одмах затим да између ње и сваке туђе мисли ископа што дубљи ров презира, мржње и борбе до истраге. У тој борби, они понекад показују људождерску ревност на речи и делу.“

И даље:

„Можда су, у себи, најстрашљивији они људи који изгледају насмејани и ведри, причала и шалџије. На све што искрсне пред њиховим духом и њиховим очима, они одговарају одмах првом шалом која им на ум падне, првом асоцијацијом коју, по нагону самоодбране, дохвате у лету. Само да би између себе и ствари ставили какав-такав заштитни зид, само да се не би морали суочити с неком новом стварношћу, мислити о њој и донети неки закључак за себе, па, можда, чак и за друге. То постане с временом навика и потпуно изопачи не само држање него и начин мишљења и сав живот, човеков. Такав човек, у ствари, и не мисли и не живи, него све одлаже за други пут и са сваким даном све је више дужан свем око себе. Дешава се да такви људи постану чувени због своје духовитости и својих успелих шала. Али за оног ко зна шта се иза тог крије, све то није ни шаљиво ни утешно. Та тужна слава, сувише је скупо плаћена јер све шале овог света не вреде једног парчета стварног живота.“

Тако, тј., овако велики Андрић о Балкану и Балканцима …

МЕША СЕЛИМОВИЋ

А велики Меша Селимовић: „Паметни су ово људи. Примају нерад од Истока, угодан живот од Запада; никуд не журе јер сам живот жури, не занима их да виде шта је иза сутрашњег дана, доћи ће што је одређено, а од њих мало шта зависи; заједно су само у невољама, зато и не воле да често буду заједно; мало ком вјерују, а најлакше их је преварити лијепом ријечи; не личе на јунаке, а најтеже их је уплаштити пријетњом; дуго се не осврћу ни на што, свеједно им је шта се око њих дешава, а, онда, одједном, све почне да их се тиче, све испреврћу и окрену на главу, па опет постану спавачи, и не воле да се сјећају ничег што се десило; боје се промјена јер су им често доносиле зло, а лако им досади један човјек макар им чинио и добро. Чудан свијет: оговара те, а воли, љуби те у образ, а мрзи те, исмијава племенита дјела, а памти их кроз многе падове, живи и надом и севапом и не знаш шта надјача и кад.

Зли, добри, благи, сурови, непокретни, олујни, отворени, скривени, све су то они и све између тог. А, поврх свег, моји су и ја њихов, као ријека и капља, и све ово што говорим као о себи да говорим… Не помаже ти да идеш горе-доље, да устанеш и поново легнеш. То је један од оних часова у којима нема начина да побјегнеш од самог себе. Тобом ће загосподарити мисли и кретања душе, а друштва нема да се, као обично, испричаш. Оном ко је у туђини, пред очи излазе кућа и башта у завичају и дјетињство, шуме у којима је проживио најслободније и најнезаборавније дјечачке дане, собе и степеништа на којима се чула граја његових дјечачких игара. Слике родитеља, стране озбиљне, остарјеле, с љубављу, бригом и тихим пријекором у очима. Пружа руку и узалуд очекује да и њему неко пружи десницу, прекривају га велика туга и усамљеност; израњају и други ликови и у несигурним и озбиљним расположењима ових сати чине нас, готово све, тужним. Ко у младости није задавао бриге својим најближима, одбијао љубав и презирао наклоност, ко није, бар, једном из ината и обијести избјегао срећу која је пред њим стајала, ко никад није повриједио свој или туђ понос, или се огријешио о пријатеље неком несмотреном ријечју, неким ружним и увредљивим понашањем? Сад сви они стоје пред тобом, не говоре ништа и чудно те гледају мирним очима, а тебе је срамота од њих и од самог себе.“

ИВИЦА ОСИМ

Ево шта о Балкану каже Ивица Осим:

„На Балкану никад неке нормалне средине. Многи на овим просторима живе и раде по принципу нек’ комшији цркне крава. Забадају главу и нос у туђе двориште. И кад их ухватите, кад им се глава заглави између ваших тараба јер је не могу извући, онда не можете помоћи ни себи ни њима. Однос се поквари и тешко га је поново успоставити. А, вријеме пролази и пролази… И тако заостајемо за развијеним свијетом.“

ОТО ПИРХ

Ово записује Ото Пирх, пруски гардијски официр 1829: „Весело расположење не напушта Србина готово никад; свуд се изражава наклоност ка дружењу и гостољубивости.“

РОВИНСКИ

Занимљиву мисао о балканским Србима је забележио Павел Аполонович Ровински (1831 – 1916), руски историчар, етнолог, антрополог, географ, историчар књижевности, филолог, археолог, ботаничар: „Српска (је) девиза: „Ни од чег се не изненађивати!“.

ФОН ТАУБЕ

Цитат шта је о балканским Србима записао немачки писац Фридрих Вилхелм фон Таубе (1777): „Сви Срби у аустријским и мађарским земљама имају много лукавости,прирођене духовитости и притворености, сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама…“

В. ДЕНТОН

А по Драгиши Васићу, Енглез В. (?) Дентон, путник, рекао је: „Сваки Србин је џентлмен!“

ЦАР ВИЛХЕЛМ

Немачки цар Вилхелм, овако говори својим војницима пред полазак на Србију – то је дневна заповест: „Јунаци! Шаљем вас у рат против једног малог али веома храброг народа. То су Срби, који су за време три недавна и врло тешка окршаја с Турском, Бугарском и Аустро-Угарском пружили свету доказа о најубедљивијим врлинама и сјајним војничким способностима, и који су, на својим заставама, упрсканим крвљу, уписали током четири године само ненадмашне и славне победе.“

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *