Закон прописује да се пословно име пише на српском језику, ћириличним или латиничним писмом, али се то не односи и на називе локала и продавница. Називи радњи чешће су исписани латиницом него ћирилицом, често на енглеском језику, а има и назива које ни Енглези не би разумели.
Стране речи, попут comerc, trade, group, company или bussines одавно су се одомаћиле. Многе, међутим нису, иако их свакодневно уочавамо у називима локала и трговина. Потешкоћа да их преведу имају и они који знају енглески језик или га уче у школама и на факултетима.
Само привредна друштва која су заведена под пословним именом у Агенцији за привредне регистре, могу да учествују у домаћем правном промету. Закон прописује да се пословно име пише на српском језику, ћириличним или латиничним писмом, што се не односи и на називе радњи, локала и продавница. Већина носи стране називе, најчешће енглеске речи и изразе, што грађане често доводи у недоумицу која је њихова основна делатност.
Назив друштва може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничном писму енглеског језика, као и арапске и римске бројеве. Привредно друштво може да користи и превод пословног имена на језику националне мањине или страном језику, при чему се назив не преводи.
Власници не крше закон тиме што локалима не дају домаћа имена и називе не исписују ћирилицом. Закон о привредним друштвима прописује само да назив не сме да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне форме и делатности друштва.
Ако се из назива локала и радњи не може сазнати која је њихова делатност, онда би роба у излогу требала на то да нас упути. Међутим све је чешћа пракса да се читави излози облепљују рекламним плакатима тако да се роба иза и не види.
Многе речи се другачије пишу, али се исто изговарају. У Агенцији за привредне регистре наводе пример речи кафа која се пише као kao kofi, koffee ili kofee. Само претрагом сајта АПР-а могуће је установити да ли је жељени назив у којем се користи реч кофи, слободан.
Марија Пајић правник у Агенцији за привредне регистре каже да пословно име привредног друштва обавезно садржи назив, ознаку правног друштва и седиште.
„Назив не може бити истоветан називу другог субјекта нити сме доводити у заблуду о идентитету са другим субјектом“, додаје она.
Сале није овде, овде је распродаја!
Данас је, чини се, лакше дати назив локалу на српском језику него претраживати интернет и сајт АПР-а и открити адекватну, али слободну реч у регистрима, на енглеском. Ћирилица је јаснија од енглеског алфабета и то може бити предност у придобијању домаћих купаца.
Извор: РТС
