У серији анализа, портали и водећи западни медији откривају праву позадину укајинског рата, која се тиче оснажених америчких енергетских интерса, али и намјере Русије да направи нове коридоре и учини Европу зависнијом од својих енергената…
КИЈЕВ, ВАШИНГТОН, 19. ЈУНА /СРНА/ – САД, високи амерички функционери и њихови синови, заједно са олигарсима, воде отворени рат са руским гасним интересима у Украјини и суштина сукоба лежи у жељи да се овлада енергетским коридорима – наводе портали и западни медији.
Позадина крвавих дешавања Украјини суштински је повезана са гасним ратом у коме САД преко својих „краљева енергената“ и украјинских тајкуна настоје да овладају богатим налазиштима не истоку земље, у коме живи велики дио проруског становништва – истичу аналитички портали.
Највеће залихе плина на свијету налазе се у Русији или у Казахстану, земљи која је повезана са Москвом. Али нова лежишта су недавно откривена у Украјини.
Русија је највећи снабдијевач Европе гасом. До прије неколико година највећи дио гасовода и нафтовода прелазио је преко украјинског територија. А затим је дошло до стварања енергетске аутостраде Москва – Берлин.
Али, за Кремљ то још није било довољно и кренуо је у нову трасу која иде директно од Каспијског мора до Италије, прелазећи испод Црног мора. САД ту „подваче црту“ и улазе у игру. Дршавни удар преко Мајдана био је само увод у цијелу причу.
Главне улоге имају олигарх Игор Коломојски /заговорник подизања зида на граници са Русијом/, који је губернатор покрајине Дњепропетровск. Ту су и његов колега на истој функцији у Одеси Игор Маче, затим секретар Савјета националне одбране Андреј Парубиј, који је истовремено оснивач неонацистичке партије Свобода.
Важну улогу има и Дмитро Јарош, који се налази се на челу партије Десни Сектор, која је војно ангажована у гушењу побуна на Истоку.
Амерички државни подсекретар Викторија Нуланд задужена је за вањску политику Бијеле куће у Европи, и посебно за бивше совјетске републике. Нуландова има велике заслуге за својевремени државни удар у СССР-у 1991. године и распад Совјетског савеза.
Своје интересе има и Џим Кери амерички државни секретар, као и Хантер Бајден син потпредсједника САД Џоа Бајдена.
Девон Арчер је син највећег изборног донатора Керија и најбољи пријатељ његовог посинка Кристофера Хајнца. А велику улогу игра и сатор САД Џон МекКејн.
Ту је и Tим Бел, оснивач и члан надзорног одбора британског предузећа за комуникације „Бел Потингер“ – та фирма се бави комуникацијама или „квалитетном пропагандом“.
Након руске одлуке да заобиђе Украјину у испоруци гаса и учини Европу још везанијом за своје енергенте, чиме би дио Европе сасвим био извучен из америчког „кишобрана, по наредби САД долази до блокаде нове гасне трасе“.
Русија узвраћа преузимањем Крима, а Украјина као одговор именује у највећем гасном предузећу „Бурисма“ Хантера Бајдена /сина америчког потпредсједника/ за члана Назорног одбора.
Након одласка Крима Украјина више нема приступ у двије од три главне морске луке, па Одеса добија улогу јединог изласка на море цијеле земље. И тада почињу крвави догађаји у Одеси – наводе портали.
Украјина је потписала прошлих мјесеци низ уговора са два гиганта из САД „Шевреном“ и ЕксонМобилом. Они ће бити нове газде плина у тој земљи. Ту је и Бурисма, њихов украјински пар, који је потпуно у страном власништву.
Сједиште тог подузећа је на Кипру, а три кључна мјеста заузимају син потпредсједника САД Џона Бајдена, син највећег финансијера Државног секретара Џона Керија, те бивши пољски предсједник Александер Квашњевски, највећи украјински дионичар.
Њихову компанију Вол стрист журнал дефинише као: „Злочиначку организацију политичког кова“.
Русија намјерава да у заобилажењу Украјине направи јефтинији и сигурнији нафтовод и плиновод. Али, и змеђу Крима и Бугарске цијеви иду дијелом мора испод Одесе. А Одеса је већином русофонски град, у коме нема симпатија за нову украјински власт.
„Гардиан“ пише да су у априлу сенатор Џим МекКејн и Викторија Нуланд одлетјели су Софију, гдје су се сусрели са бугарским предсједником и утицали на стопирање Јужног тока, до кога је касније и дошло.
Прије но што су се попели у авион са мобитела МекКејна, наводи британски лист, отишла је сљедећа смс порука: „У Бугарској је све ишло глатко. Сад се морамо потрудити у Одеси“.
„Дојче велт“ наводе да су се крајем априла Нуландова и МекКејн зауставили једино у Одеси. У сједишту губерније одржавала се сједница. На њој су била присутна два америчка министра, губернатор Дљепроводска Коломојски и губернатор Одесе Игор Маче, Секретар за Националну Обрану и Сигурност Андреј Парубиј и вођа партије Десни Сектор Дмитро Јарош.
Присутност МекКејна и Нуландове није била случајна. Тврди се да је МекКејн на челу сложеног система терминала, који стоји иза двадесет и двије револуције, које су се једна за другом догодиле у свијету (неке при том нису биле успјешне) од године 2000. до данас.
Неколико дана након тог сурета Одеси је дошло до покоља, у којем је изгубило животе на десетине лица која су угушени или спаљена у синдкаланим дому.
Од тог дана Одеса је чврсто у рукама централне владе. И то у толикој мјери да је град средином маја посјетио Кери и, чак, Бајден старији, док су око луке баш у тим данима започињали радови за постављање украјинског гасног терминала.
Значајну улогу у америчко-украјинском удару на руске гасне интересе има поменути Тимоти Бел – његова мрежа „Бел Потингер“ је мултинационална компанија која врши јак утицај на живот милиона људи.
Такве фирме стварају информације, обликују јавно мњење о некоме или о нечему, промовишу ратове, омогућавају великим мултинационалним компанијама да могу загађивати или експлоатисати сировине неке земље, постижући благонаклони став становништва.
Без ове агенције, не би било Заљевског рата, нити би било ратова у Југославији, а многе од наводних револуција не би имале успјеха, затим много диктатора не би више било на власти, а мултинационалне компаније и велике банке имале би много мање моћи.
Агенција „Бел Потингер“ потписала је нове уговоре са „Бурисмом“ и са украјинским олгархом Коломојским. Према оном што тврди „Гвардијан“, „предузеће је показало велику бригу у праћењу побуне на тргу Мајдан као и за све остале фазе украјинске кризе.“
Никада у Европи није било тако велике једнодушности у информисању, као о догађајима у Украјини. Чак је и покољ, који се одиграо у Одеси прошао у тишини, а грађански рат представљен је као „рат против терориста“.
ШТА КЕРИ, БАЈДЕН, НУЛАД И БЕЛ ТРАЖЕ У УКРАЈИНИ
Дакле, иза великих крвавих догађаја у Украјини стоје интереси, са једне стране САД и њених компанија, чије су продужене руке украјински олигарси, и Русије, која настоји да избјегне Украјину и направи нове трасе према Европи, што САД никако не одговара – констатују портали.
Извор: Срна
