Шангајска организација за сарадњу (ШОС) ускоро ће добити две нове чланице: Индију и Пакистан. Москва је подржала придруживање двеју великих азијских земаља. Раније се говорило и о могућности да Иран постане чланица ШОС-а. Експерти истичу да ова организација постаје све упадљивији играч на светској политичкој сцени.
У среду 2. октобра, после сусрета са Салманом Хуршидом, министром спољних послова Индије, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да Москва подржава жељу Индије да се придружи Шангајској организацији за сарадњу (ШОС) и сматра да ће ШОС „имати само користи од чланства земаља као што су Индија и Пакистан“. По његовим речима, одлуке о приспелим пријавама могу бити донете у најскорије време. Пекинг још увек није званично реаговао, али не треба сумњати да је Русија већ усагласила то питање са Кином.
„Индија је практично од самог оснивања ШОС-а хтела да ступи у ту организацију и била је примљена у својству посматрача“, каже Татјана Шаумјан, руководилац Центра за индијска истраживања на Институту за оријенталне студије Руске академије наука. „Међутим, кад год се покретало питање њеног пуноправног придруживања, исто питање је покретао и Пакистан. У таквој ситуацији је испало да је Русија спремна да подржи придруживање Индије, а Кина се више заузима за Пакистан. На крају је одлучено да се придруже обе земље.“
Препрека за пуноправно чланство Индије и Пакистана био је устав Шангајске организације за сарадњу, у коме пише да земље-чланице не треба да имају нерегулисане међусобне конфликте, а Пакистан и Индија већ неколико деценија не могу да реше проблем Кашмира. Први сусрет новог пакистанског премијера са индијским колегом, одржан недавно у Њујорку, био је посвећен управо разматрању тог проблема.
„Пакистан и Индија као чланови исте организације моћи ће да допусте спољним мирољубивим снагама да врше јачи утицај на међусобне односе двеју земаља“, каже Андреј Володин, главни научни сарадник Центра за евроазијска истраживања на Институту за актуелне међународне проблеме Дипломатске академије Министарства спољних послова. „Ја поготово не бих апсолутизовао супротности између Пакистана и Индије. Кашмирски фактор постоји од тренутка поделе Хиндустана 1947, а сада је Пакистан заинтересован за развој своје индустрије и развој трговинских и економских веза са Индијом. Индија је, са своје стране, заинтересована за јединство и територијалну целовитост Пакистана.“
Придруживање Индије и Пакистана допринеће нормализацији њихових међусобних односа, а то ће уједно бити сигнал да њихову нормализацију подржава и сам ШОС, сматра Шаумјан. Раније, током 1960-их, арбитар између ових земаља могао је бити само СССР, а данас ту функцију може преузети ШОС.
Пут Индије и Пакистана у Шангајску организацију за сарадњу био је прилично дуг, али и Русија и Кина су заинтересоване да после одласка западних снага из Авганистана ситуација у Пакистану и Авганистану буде мирна, или бар да се креће предвидљивом трајекторијом, каже Володин. То је било пресудно за пријем Пакистана и Индије у ШОС.
Примање Индије у ШОС је врло позитиван фактор за Русију, али ће сада постати неизбежно питање регулисања руско-пакистанских односа, сматра Шаумјан. „Русија сада покушава да изгради односе са Пакистаном, полазећи, између осталог, и од геополитичке ситуације везане за одлазак трупа из Авганистана 2014. Могуће је да ћемо наћи заједнички језик на основу подударности наших интереса, јер тешко да Пакистану одговара јачање талибана.“
ШОС је својевремено основан као регионална организација чији је циљ пре свега била сарадња у Централној Азији, а сада, после најављеног проширења, он постаје глобална сила. „Са једне стране, географско проширење ШОС-а је позитиван моменат, јер ова организација сада обухвата готово половину становништва Земље“, каже Константин Сивков, први потпредседник Академије геополитичких проблема.
Са друге стране, по Сивковљевом мишљењу, ШОС у таквим околностима постаје разводњен и мање компактан: „Постоји конфликт између Индије и Пакистана, као и нерешени конфликт између Индије и Кине. Раније се могло говорити о могућности да ШОС постане политички савез, а сада је то питање већ проблематично.“ Додуше, Русија је у добрим односима са све три земље, тако да ми можемо играти улогу својеврсног стабилизатора односа у том троуглу, сматра Сивков.
Русија је азијска земља, тако да је проблем азијске безбедности за нас од животне важности, наглашава Шаумјан. Индија и Кина су наши стратешки партнери, а у погледу војне сарадње то су нам и најважнији партнери. У нашем је интересу да ШОС постане платформа на којој ће се зближити три водеће силе: Русија, Кина и Индија. И у интересу нам је да се међу њима успоставе савезнички односи.
„Русија, Индија и Кина су највеће континенталне земље Евроазије, а Евроазија је основни, главни континент“, каже Володин. „Иницијатива у светској политици објективно прелази из руку великих поморских сила попут Енглеске и САД у руке континенталних земаља.“
Извор: Руска реч
