БЕОГРАД – Бивши шеф дипломатије Југославије и Србије Владислав Јовановић рекао је Срни да су настојања да се бошњачке жртве изједначе са јеврејским жртвама из Другог свјетског рата злонамјерна и политички мотивисана, да то представља увреду за јеврејске жртве геноцида, а да је крајњи циљ да се укине Република Српска.
Он је додао да су настојања да се Омарска и Сребреница изједначе са страдањима Јевреја злонамјерна зато што су мотивисана само политичким циљевима, а не реалним чињеницама.
Јовановић је навео да је циљ „твораца рата у БиХ који су стајали иза изјаве – `ако треба да добијемо независност, жртвоваћемо мир`“ да се међународно признат ентитет Република Српска оспори, да му се прилијепи злочиначки натпис да је геноцидна творевина и да као таква буде изложена притиску и захтјеву за нестајање.
„То је чиста злонамерна политика, јер иде против циљева Дејтона, који тежи помирењу три народа и два ентитета и стварању основних услова за неки заједнички живот“, истакао је Јовановић, који је и члан Иницијативног одбора Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у Београду.
Он је оцијенио да једначење Сребренице и страдања Јевреја у Другом свјетском рату представља увреду за јеврејске жртве и за успомену која се с правом чува у цијелом свијету у вези с тим.
„То није знак поштовања, него вређања тих жртава, јер се ни количински, а ни по чињеницама то не може изједначити. Шест милиона јеврејских жртава је утврђено, а 8.000 хиљада бошњачких жртава у Сребреници није потврђено никаквим доказима, осим једном пресудом која је пошла од паушалних процена“, навео је Јовановић.
С друге стране, чак и ако се прихвати став Хашког суда да је у Сребреници убијено 8.000 мушкараца из геноцидних намјера, како онда, истиче Јовановић, објаснити да злочин Стаљина у Катинској шуми, гдје је убијено три пута више пољских официра и војника, нико ни са руске, ни пољске, а ни са западне стране не покушава да назове именом геноцид, него масакр.
„Ово у Сребреници је сигурно био недопустив масакр, злочин за који нема оправдања, чак и ако су те бројке много ниже, него што се у хашком документу наводи, а сигурно су ниже, јер највише цифре нису доказане“, рекао је Јовановић, запитавши која логика се примјењује у једном, а која у другом случају, јер су у Катинској шуми били само официри и војници, исто као и у Сребреници.
Он је подсјетио да за квалификацију геноцида мора постојати геноцидна намјера и према женама и дјеци и мушкарцима, што није био случај ни у Катинској шуми, нити у Сребреници.
