Вијести, Свијет

Шкотска, снови о независности

Шкоти у септембру одлучују да ли ће изаћи из 300 година дугог савеза с Енглеском. Независност би изазвала велики геополитички земљотрес, сматрају поједини стручњаци, док други верују да Шкоти немају ниједан разлог да се отцепе. Шон Конери поручује сународницима – превише добра шанса да бисте је пропустили.

Тешко да ћете данас наћи Шкотланђанина који је равнодушан на филм Храбро срце и говор на крају филма у којем земљопоседник Вилијам Валас (Мел Гибсон) позива Шкоте да се боре за слободу. Реч је о Првом шкотском рату за независност против Енглеске. И данас је препун симболике овај ратоборни део Велике Британије који ће 18. септембра одлучивати да ли ће бити независна држава.

Шкотски премијер Алекс Салмонд заказао је референдум 700 година после Битке код Бенокберна, чувене шкотске победе над Енглезима из 14. века. Међутим, ако Шкоти поново победе, овог пута на референдуму, то се неће тицати само њих и Енглеза, већ и читаве Европе.

Владета Јанковић, некадашњи амбасадор у Лондону, каже да би тај референдум могао да буде нека врста преседана у међународним односима, док бивши амбасадор Србије Душан Спасојевић каже да ће, у случају независности, „бити извучен камен темељац из архитектуре Европе коју знамо у последњих 300 година“.

Отприлике толико постоји оно што данас знамо под именом Велика Британија. Шкотска је у савез са Енглеском добровољно ушла 1707. године. И сада жели да из тог савеза добровољно изађе. Ако се то деси, шта све губи Лондон?

Душан Спасојевић сматра да би евентуална независност изазвала велики геополитички земљотрес. „Са светске мапе нестаје сила која је чланица Савета безбедности, која је предводница Комонвелта, и у том смислу биће покренута многа питања о томе ко ће задржати столицу у Савету безбедности“, каже Спасојевић.

Међутим, Владета Јанковић не верује да би евентуално отцепљење Шкотске на тај начин угрозило ауторитет Британије као међународног фактора. „Поготово не видим да би то могло довести до аутоматског уласка Немачке у Савет безбедности“, сматра Јанковић.

Шкотска, снови о независности

Шкотска, снови о независности

Осим међународног угледа, Британци у случају да Шкотска прогласи независност губе и освајача Вимблдона, Шкота Ендија Марија, једног од најбољих фудбалских стратега сер Алекса Фергусона и Шона Конерија, ако је он икада и био британски глумац. Иначе, бивши британски агент 007 ових дана је своје сународнике позвао да 18. септембра гласају за независност, рекавши да је то „исувише добра шанса да би је пропустили“.

Чија је „шкотска нафта“

Међутим, од спортско-глумачке елите тренутно је важније питање – чија је „шкотска нафта“? Шкотска процена је да би до 2018. године од пореза на нафту у водама око Шкотске могло да буде прикупљено чак 57 милијарди фунти. Ако се порез буде делио према територијалном принципу, Шкотска добија 90 одсто прихода.

Међутим, финансијски консултант из Лондона Небојша Катић, сматра је аргумент по којем би Шкотска независност базирала на нафти и гасу, закаснио бар 40 година.

„Око 70 одсто залиха из Северног мора већ је потрошено, а треба имати у виду да је само у последње четири године производња нафте и гаса из Северног мора опала за 40 одсто“, каже Небојша Катић.

На Острву се води и монетарна расправа. Лидери три водеће партије из Лондона једногласно су поручили да је немогуће да Шкотланђани задрже фунту у случају независности.

Катић каже да је логика Лондона потпуно разумљива. „Европа данас има довољно негативног искуства са ситуацијом у којој имате јединствену монетарну политику, односно јединствену валуту, а аутономну пореску политику. Дакле, управо та подвојеност је оно што је Европску унију увело у велику финансијску кризу“, наводи Катић.

А ако шкотски премијер Алекс Салмонд буде правио своју валуту, Дејли телеграф духовито примећује да би на новчаницама могли да се нађу само енглески спортски порази – пораз фудбалера од Немачке на првенствима 1990, 1996. или 2010. године, пораз рагбиста од Јужне Африке 2007. године или играча крикета од Аустралије 2013. године.

Дејвид Камерон и Алекс Салмонд

Дејвид Камерон и Алекс Салмонд

Шкотске банке јаче од Шкотске

Небојша Катић наводи још један аргумент против шкотске независности. „Шкотски финансијски сектор је веома велики, развијен и непропорционално велики у односу на бруто домаћи производ Шкотске. То значи да тако велики финансијски сектор може да опстане у Шкотској кад је она део Велике Британије, међутим, ако се Шкотска отцепи, тај дебаланс у величини финансијског сектора је такав да може да угрози стабилност финансијског система“, објашњава Катић.

Иначе ратоборни Шкоти, кажу да ће у случају независности живети у мирољубивијој земљи јер ће рећи збогом нуклеарним бојевим главама које носе подморнице у Северном мору.

Међутим, Владета Јанковић сматра би Шкоти у случају независности највероватније изнајмили те подморнице. „Тако да ће с једне стране моћи да кажу да они немају никакво нуклеарно оружје, а сада, што је на њиховој територији – то је туђе“, наводи Јанковић.

Коначно, да ли независна Шкотска може да постане чланица Европске уније? Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо недавно је рекао да ће то бити готово немогуће јер ће нека од земаља чланица сигурно блокирати пут Единбурга ка Бриселу. Ипак, није мало оних који сматрају да су Барозу те речи написали у Лондону.

„Централна влада у Лондону плаши мечку решетом“, каже бивши амбасадор Србије Душан Спасојевић. „Ја мислим да се они не сналазе у свом залагању за опстанак Уније и неко ко је најавио и сам да ће расписати референдум да ће 2017. изаћи из ЕУ не може Европском унијом плашити грађане у Шкотској и тиме им давати некакав стимуланс да они остану у Великој Британији“, истиче Спасојевић.

Британски премијер Дејвид Камерон, иначе пореклом Шкот, каже да се поноси и шкотским и енглеским наслеђем. Међутим, познаваоци британских прилика кажу да ни Камерон ни конзервативци немају јак партијски интерес да задрже Шкотску.

„Конзервативци скоро две деценије не могу да освоје ниједно посланичко место у вестминстерском парламенту у Шкотској, и практично кампању у име централне владе воде бивши лабуристички функционери“, наводи Спасојевић.

Прекретница на путу ка независности

Међутим, занимљиво је да је управо бивши лабуристички премијер Тони Блер 1999. године Шкотима дозволио да оживе парламент после скоро 300 година, мислећи да ће се они заситити са више аутономије.

„Импликације и поређења могу у том смислу да се праве са Уставом Југославије из 1974. године, који је поставио темље за све оно што ће се у правном смислу дешавати 1990. и 1991. године“, сматра Душан Спасојевић.

Прекретница на шкотском путу ка независности била је победа Шкотске националне партије 2011. године, чији је лидер Алекс Салмонд одмах обећао референдум. У зависности од тога ко наручује анкету, данас је између 30 и 40 одсто Шкота за независност.

Према мишљењу Небојше Катића, Шкотска нема ниједан рационалан разлог да се отцепи од Велике Британије.

„Шкотска има изванредан положај у оквиру Велике Британије, она има свој парламент, одлучује о готово свим кључним, важним питањима своје судбине, а као страна у британском парламенту утиче и на живот већинске нације – Енглеза. Мени се чини да Шкотска апсолутно не добија ништа отцепљењем, а да би и Шкотска и Британија, у случају отцепљења, биле само слабије“, наводи финансијски консултант из Лондона.

Бивши амбасадор на Острву Владета Јанковић наглашава да је цела кампања за независност Шкотске и против независности – за пример.

„Имате референдум који се припрема годину или две унапред, најпрецизније разрађујући све могућности, од економских, до војних, спољнополитичких, безбедносних, шта може да се деси у овом или оном случају и све се то предочава народу. Ја сматрам да је то заиста један пример за углед“, истиче Владета Јанковић.

Ипак, независност Шкотске није само шкотска ствар. Јер одговор на питање да ли ће Шкотска бити независна нестрпљиво чекају и многи региони широм Европе и света који би да крену сличним путем.

„Ако буде прошло у Шкотској, то ће свакако бити преседан, али ја сам дубоко убеђен да и ако нешто прође глатко у Шкотској, уопште не значи да ће подједнако глатко проћи у, на пример, Каталонији“, истиче Јанковић.

Кампања о независности можда је почела сећањем на велике историјске битке. Али се од 2012. године, када је референдум расписан, озбиљно расправља и гледањем у новчаник. Ипак, један закључак је неупитан – ако 19. септембра Шкотска осване као нова држава у Европи, то ће дефинитивно бити пораз оних који сматрају да је националне сукобе могуће потиснути довољно дубоко ако је нека држава довољно богата.

Извор: Ртс.Срб

ЏЕЈМС БОНД: Шкотска има шансу за независност
http://www.vijestio.com/vijesti/svijet/dzejms-bond-skotska-ima-sansu-za-nezavisnost/

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *