Вијести, Свијет

Шешељ: Срби-православци, Срби-католици и Срби-муслимани

(FILES) File picture dated 26 February 2003 of ultra-nationalist Serb hardliner Vojislav Seselj during his first appearance at the UN war crimes tribunal in The Hague. Seselj pleaded not guilty to all charges of war crimes and crimes against humanity

ХАГ – Притворени лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ сведочио је данас, на суђењу Радовану Караџићу пред хашким Трибуналом, да је циљ те странке формирање Велике Србије у којој би постојало “национално јединство и братска слога Срба-православаца, Срба-католика, Срба-муслимана и Срба-атеиста”.

Шешељ је, као сведок Караџићеве одбране, поновио да би у ту Велику Србију ушли велики делови Хрватске, уз “српску Босну, српску Херцеговина, српску Македонију, српску Црна Гору”.

“То је био и остао мој генерални циљ, али не генерални циљ Србије и српског руководства… То је циљ Српске радикалне странке, ниједне друге партије”, рекао је Шешељ док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер (Тиегер). Са садашњим председником Србије Томиславом Николићем, Шешељ је, како је изјавио, “све заједно радио” током ратова у Хрватској и БиХ, и рекао: “Ако сам ја умешан у ратне злочине, онда је Томислав Николић мој директан саучесник”.

Потврђујући да је у ратове у Хрватској и БиХ слао добровољце СРС, Шешељ је казао да су “сви из власти Србије” били “пуних хвале” за његове добровољце.

“Ја сам овде 11 година и нису могли да нађу никакву конкретну везу мене и добровољаца СРС са ратним злочинима. Такве везе нема”, оценио је он.

Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић пружио је, по Шешељевим речима, кључну помоћ Србима у Хрватској и БиХ.

“Без помоћи Србије, ни Република Српска, ни Република Српска Краијна не би могле опстати”, оценио је Шешељ, уз опаску да ослобађајуће пресуде изречене генералу Момчилу Перишићу и званичницима СДБ Србије Јовицу Станишића и Франка Симатовића-Френкија показују да ни Трибунал ту помоћ “није инкриминисао”. Називајући босанске Муслимане “Србима који су прешли на ислам”, Шешељ је изјавио да и данас мисли да је Дрина река која пролази кроз “срце Србије”. “Граница на њој је вештачка и не може опстати…

Нико не може трајно поделити српски народ” рекао је Шешељ и изнео да “и данас мисли” да је “огромна већина Хрвата следила режим” председника Фрање Туђмана и његову “клерофашитичку, усташку идеологију”. Из Би-Би-Сијеве (ББЦ) серије “Смрт Југославије” (Деатх оф Yугославиа), тужилац Тигер приказао је Шешељеву изјаву да му је директно Милошевић 1992. тражио да шаље добровољце у БиХ; да је напад на Зворник у априлу те године био “планиран у Београду” од “кључних људи СДБ Србије” и да је Симатовић био “извршилац”, као и да су “под командом” тајне полиције биле “црвене беретке”,добровољци СРС, паравојска Жељка Ражнатовића-Аркана, те “жуте осе”.

Називајући ту своју изјаву “пренаглашеном” услед тадашњег сукоба са Милошевићем, Шешељ је потврдио да је “100 добровољаца СРС” учествовало у нападу на Зворник, али “под командом ЈНА” чије су специјалне јединице “носиле црвене беретке”.

“Ми смо мислили да је то Френки, а после смо сазнали да је ЈНА… Мени је било погодно да нападнем Френкија”, рекао је Шешељ.

За “жуте осе”, како је казао, накнадно је сазнао да је су били под контролом “војне службе безбедности”. Ражнатовића су, по Шешељу, за напад на Зворник платиле локалне српске власти, а град су “ослободили” ЈНА и добровољци СРС, пошто су “аркановци” то покушали и “добили по носу”. Пошто га је тужилац подсетио да је, уочи рата, претио протеривањем Муслимана до Анадолије, Шешељ је тврдио да се то односило на “панисламисте, а не све Муслимане”.

“Позивао сам Муслимане да се не упуштају у рат са Србима, да ће највише страдати. И страдали су – од 100.000 жртава, 50.000-60.000 су Муслмани. Хтео сам да их одвратим од рата и отцепљења БиХ… Није се без воље Срба могла БиХ отцепити од СФРЈ… Моје претње биле су срачунате да не дође до рата”, рекао је Шешељ.

Претње Хрватима Шешељ је објаснио рекавши да се залагао за одузимањем територије Хрватска казни за геноцид над Србима у Другом светском рату. “Али, ни у једном мом говору нема: “Ајде, убијајте као што су они нас убијали” “, рекао је он.

Одговарајући на додатна питања Караџића, Шешељ је тврдио да Караџић није имао никаквог утицаја на напад на Зворник, за разлику од Биљане Плавшић, по чијој је препоруци позвана Ражнатовићева паравојска и коју је назвао “лудом женом”. Негирајући постојање удруженог злочиначког подувхата за прогон Хрвата и Муслимана из делова Хрватске и БиХ које су Срби сматрали својим, Шешељ је премештање становништва приписао “природној подели”. После Шешеља, у Караџићеву одбрану данас је сведочио и француски књижевник Ив Батај (Yвес Баттаилле). Бивши министар одбране РС Душан Ковачевић сутра ће наставити данас започето сведочење.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *