Република Српска има право на самоопредељење, независност и реинтеграцију са Србијом, што је реално у наредних 10 година, јер у том периоду тешко да ће ЕУ моћи да успоставља ред на Балкану како је то навикла, оценио је државни саветник Руске Федерације Првог ранга Модест Алексејевич Колеров.
Колеров је изјавио Срни да у Русији постоји схватање да је Република Српска у БиХ резултат компромиса и да представља природни део историјске Србије.
Он је навео да се у последње време у руским медијима појавила информација о припреми преврата против председника Републике Српске Милорада Додика, за шта неки одговорност стављају на нове власти у Србији, а што се доводи и у везу са односом власти Србије према режисеру Емиру Кустурици.
„Ако је то тако, сматрам да Русија тај сценарио неће подржати“, каже Колеров, који је синоћ одржао јавно предавање о теми „Спољна политика савремене Русије и Руси ван Русије“ на Универзитету у Бањалуци.
Према његовим речима, у Русији схватају да се поменуте радње које се односе на Републику Српску представљају „део велике издаје којој је почетак на Косову и Метохији“.
Говорећи о стању савремене руске нације, Колеров је оценио да она представља „инвалида који нема половину организма“.
Додао је да целовитост руског народа угрожавају вештачки произведени шовинизам у балтичким земљама и Украјини, као и велика унутрашња миграција из Азије.
„Следећи важан политички моменат јесте што у руској политици нема чак ни терминолошког описа Руса изван Русије, за разлику од српске политике“, упозорио је Колеров.
Он је рекао да у Русији постоји основано мишљење да је жртва коју је поднела Савезна Република Југославија 1999. године довела на власт актуелног председника Владимира Путина.
Колеров је пре синоћњег гостовања на бањалучком Универзитету положио венце на Спомен костурницу и споменик погинулим борцима у Другом светском рату у Бањалуци.
Модест Алексејевич Колеров један је од најутицајнијих политехнолога у Русији. Радио је као начелник Управе председника Русије за међурегионалне и културне везе, а до сада је објавио око 100 књига.
