Београд – Влада Србије у овом тренутку има најмање 200 саветодаваца. Осим посебних саветника, којима је окружена већина министара, постоји и тридесетак посебних тела, задужених за анализу прописа, давање идеја или усаглашавање ставова. У већини тих савета налазе се представници извршне власти, а чланови раде без икаквих накнада.
У овом тренутку нема прецизног податка колико заиста постоји савета који броје од пет-шест до чак двадесетак чланова јер су временом основани нови, стари никад нису званично угашени, а давно заборављени се оживљавају. Прошлог месеца промовисан је и најновији – Савет за реформу јавне управе на чијем челу је премијер Ивица Дачић.
Само три владина савета добијају новац из државне касе и то: Савет за борбу против корупције (19,6 милиона динара), за сарадњу с Трибуналом (45,4 милиона) и за националну безбедност (27,5 милиона). У осталима се ради волонтерски.
Ти бесплатни савети, ипак, тешко успевају да се пробију до оних који на крају доносе одлуке. А готово да нема области која није „покривена“. У пракси, или само на папиру, постоје савети за борбу против трговине људима, за особе за инвалидитетом, регионални развој, привредни опоравак, европске интеграције, родну равноправност, борбу против корупције, питања старења…
Министар Расим Љајић, који се налази на челу Савета за заштиту потрошача, каже за „Новости“ да се састају тромесечно, а да сваког месеца Влади подносе извештај. Он за крај августа најављује и став око закона о заштити потрошача:
„У тренутку кад се формирају та тела у јавности се стварају превелика очекивања. Њихови називи добро звуче, али савети не могу да преузму улогу министарства, нити имају извршна овлашћења. Ту треба само да се укрштају мишљења, износе идеје и усаглашавају ставови кад је потребно.“
Љајић наводи и да је оснивање Савета често прописано законима или је то међународна обавеза Србије. Управо је Савет за заштиту потрошача настао после многобројних примедби из Европе што наша држава нема такво тело.
Захарије Трнавчевић, председник Националног аграрног савета, каже нам да Влада није заинтересована за њихов учинак, а додаје да трпе и опструкцију:
„Премијер је 2. септембра 2012. именовао овај савет и престао да се интересује за његов могући допринос оживљавању пољопривреда и томе да Србија постане башта Европе. Ми смо припремили и Стратегију развоја пољопривреде, али су министар и његов помоћник формирали паралелну радну групу да припреми тај документ. И то без овлашћења Дачића.“
Социо-економски савет није класично владино саветодавно тело, али је утемељено да би се на једном месту укрштала мишљења власти, послодавца и радника. Члан тог тела и председник СССС, Љубисав Орбовић, наводи да седнице није било више месеци:
„Саветодавна тела, генерално, губе на значају, јер се сав акценат ставља на владу.“
Бришу старе, уписују нове
Из Владе Србије најављују скоро темељно чешљање свих савета, брисање непотребних, али и отварање нових. Због послова који предстоје на путу ка ЕУ очекује се активнија улога Савета за европске интеграције, као и оног за рурални развој, за децентрализацију, за МСП…
